Како је урушавање глечера покренуло разорну „каскаду опасности“ у Непалу

Разорне бујичне поплаве у близини границе између Непала и Тибета однеле су животе више од 330 људи, док се више од 1.500 особа води као нестало, након урушавања глечера у раним јутарњим сатима у среду, 26. августа.

Подаци са мерне станице за водостај, која је преживела поплаву, показују да је ниво реке Тришули у среду порастао за девет метара, за само 30 минута, у општини Галчи, око 33 километра западно од непалске престонице Катмандуа.

Снимци објављени на друштвеним мрежама приказују људе како беже пред надолазећим зидом блата и воде, који је уништавао зграде и рушио мостове. У међувремену, власти су упозориле грађане да се не приближавају обалама река Бхотекоши, Нарајани, познате и као Гандаки или Гандак, и Тришули, због страха од нових поплава.

„Иако се ово догодило на врхунцу монсунске сезоне, чини се да обилне падавине нису биле окидач“, изјавио је Џон Туниклиф, истраживач који се бави науком о рекама на Универзитету у Окланду на Новом Зеланду.

„Прелиминарне истраге уместо тога указују на велико урушавање глечерског леда и стена високо изнад реке Лхенде Кола“, појаснио је Туниклиф.

Удар јак као земљотрес

Удар тог глечерског материјала био је толико снажан да га је Амерички геолошки завод (УСГС) у први мах регистровао као земљотрес. Сеизмички потрес достигао је магнитуду од 5,2, што одговара умерено јаком земљотресу. Накнадна анализа сеизмичких таласа које је догађај произвео такође указује на то да је сигнал настао услед урушавања глечера и тока наноса.

На основу сателитских снимака, истраживачи сумњају да су лед и стене које су се одвојили од глечера доспели у долину реке Лхенде Кола на надморској висини од око 5.200 метара, рекао је Туниклиф. Додао је да научници истражују могућност да су наноси привремено блокирали реку, пре него што је низводно ослобођен снажнији талас.

„Тај след догађаја геоморфолози називају каскадом опасности – нестабилност високо на падини прекривеној глечером претвара се у лавину леда и стена; она може да блокира реку, повуче воду и седимент и прерасте у поплаву пуну наноса која путује десетинама километара низводно“, објаснио је Туниклиф.

Како је рекао, ови процеси су познати научницима, али опасност лежи у њиховој међусобној повезаности, због које оно што је можда почело као локално урушавање високо на падини може да прерасте у катастрофу за људе који живе далеко ниже, у долини.

Ипак, Туниклиф је упозорио да овај конкретан догађај не треба у потпуности приписивати климатским променама.

„Климатске промене представљају важан контекст у овом случају, али морамо бити опрезни када је реч о утврђивању узрока. Још не знамо зашто је баш овај глечер попустио“, рекао је научник.

„Оно што знамо јесте да се услови широм региона Хиндукуша и Хималаја брзо мењају. Глечери се повлаче, пермафрост се деградира, настају нова језера, а стрме падине остају изложене и постају нестабилније. Климатске промене могу да појачају већ постојеће опасности тако што мењају прагове на којима један процес покреће други“, додао је Туниклиф.

Упозорио је и да код оваквих догађаја опасност не мора да престане након проласка првог таласа. Материјал који поплава остави за собом може да подигне корито реке, преусмери њен ток и створи привремене нове бране, што све може изазвати додатне опасности у наредним данима, недељама, па чак и годинама.

Басанта Раџ Адхикари, директор Центра за студије катастрофа на Универзитету Трибуван у Непалу, сагласио се да у наредних неколико дана постоји опасност од „другог и трећег таласа“.

„Још не знамо. Нема обилних падавина, али би могло да дође до клизишта.“ Адхикари је рекао да о ризику и даље разговара са колегама у Кини, који прате ситуацију“, упозорио је Туниклиф.

Сателитско праћење глечера, језера и падина мора се комбиновати са сеизмичким надзором, мерењем водостаја и системима за упозоравање који могу да препознају каскаду опасности када једном почне, рекао је он. Такође је неопходно планирати инфраструктуру, планове евакуације и коришћење земљишта имајући у виду ризик од будућих катастрофа.