Од Артемиса до Експа 2027: Како Србија јача место на светској научној мапи

Потписивањем Артемис споразума Србија је направила важан корак ка укључивању у глобалне научне иницијативе које се односе на истраживање и коришћење свемира. Тај споразум не подразумева само сарадњу са Насом, већ и могућност да домаћи научници, истраживачи и иновативне компаније постану део великих међународних конзорцијума и пројеката.

Државна секретарка Министарства науке, технолошког развоја и иновација др Марија Гњатовић истиче да је потписивање споразума пре свега институционални оквир који Србији омогућава да учествује у будућим научним позивима и развија сарадњу са водећим светским истраживачким организацијама.

Артемис као улазница за велике научне пројекте

„Потписивањем Артемис споразума ми смо се, заправо, сагласили са основним начелима истраживања и коришћења свемира и свемирског простора и то је практично предуслов да будемо део великих научних конзорцијума и пројеката“, наглашава Гњатовићева.

Објашњава да се тиме отварају врата већини Насиних пројеката и научних позива, али да потписивање споразума само по себи не значи аутоматско финансирање домаћих истраживача.

„То значи да смо спремни да конкретизујемо и институционализујемо сарадњу која може значајно да допринесе развоју наших научних институција и појединаца“, истиче државна секретарка.

Србија има знање које је потребно свемирским истраживањима

Иако се свемирски програм најчешће повезује са највећим светским силама, Гњатовићева сматра да Србија има разлога да себе препозна као озбиљног научног партнера.

„Колико год да смо ми самокритични, можемо рећи да научна сила јесмо. Имамо јако пуно креативних људи, јако пуно креативних младих иноватора. Имамо једну јако добро развијену стартуп заједницу и заједницу малих и средњих предузећа која се управо баве развојем технологија важних за свемирска испитивања и сарађују са Насом.“

Подсећа да је домаћа научна заједница већ препозната у оквиру Насе, као и да се савремена свемирска истраживања не односе искључиво на летове астронаута, већ на читав спектар технологија које омогућавају будуће мисије.

„То су области као што су обрада података, вештачка интелигенција, радиобиологија, протетика и развој нових материјала. То су области у којима смо ми заиста добри, у којима имамо традицију, искуство и добре научне резултате.“

Према њеним речима, савремена наука све више почива на међународној сарадњи.

„Практично је немогуће да било која држава данас улаже само у националне ресурсе. Улаже се у међународне иницијативе и истраживачке инфраструктуре, односно у заједничко решавање глобално важних научних тема.“

Српске компаније већ производе делове за сателите

Гњатовићева открива да сарадња Србије са Насом није новост и да поједине домаће компаније већ учествују у развоју свемирских технологија.

„Већ је произведено у Србији и треба да будемо изузетно поносни на такве тимове. Након реорганизације Насе, доста наших експерата се вратило у Србију, основало своје компаније и сада успешно сарађује са Насом, производећи делове сателита који се користе у тим испитивањима.“

Како каже, Србија је у појединим областима савремених технологија постала и регионални лидер.

После потписивања Артемис споразума, улога Министарства биће да координира активности, промовише програме Насе и помогне формирање конзорцијума који ће домаћим научницима омогућити лакше укључивање у међународне пројекте.

„Структура постоји, сада је само важно да на прави начин искористимо све те могућности“, наглашава државна секретарка.

ЕКСПО 2027 као излог српске науке

Предстојећа специјализована изложба ЕКСПО 2027 у Београду биће, како истиче, прилика да Србија свету представи не само своје научне резултате већ и читав научно-иновациони систем.

„Идеја Министарства науке, али и Владе Републике Србије, јесте да кроз неколико павиљона покажемо не само научне резултате и иновације, већ и колико смо паметно градили читав систем и какав научни и иновациони екосистем Србија данас има.“

Посебно истиче улагања у инфраструктуру за развој вештачке интелигенције.

„Када говоримо о екосистему, веома је важно да истакнемо колико смо паметно и мудро улагали у националну инфраструктуру која се тиче вештачке интелигенције. Она је данас део готово сваке друге научне приче.“

Према њеним речима, управо такав приступ изазива велико интересовање међународних институција.

ЦЕРН потврдио долазак, очекује се и учешће Насе

Гњатовићева подсећа да је ЦЕРН већ потврдио учешће на Експу 2027, док се са Насом воде разговори о различитим облицима сарадње.

„Скоро да је сигурно да ће бити присутни кроз различите програме, организацију догађаја, конференција и такмичења за младе.“

Додаје да је заинтересованост показала и Међународна астронаутичка организација.

„Интерес тих великих организација је да своје капацитете и инфраструктуру представе читавом свету, јер су свесне да ће Експо посетити огроман број људи из различитих земаља.“

Истовремено, циљ Србије је да покаже да је домаћа научна и иновациона заједница спремна за озбиљне међународне сарадње.

„Наш интерес је да покажемо колико је научна заједница спремна за врло озбиљне сарадње са међународним институцијама и организацијама, а њихов интерес је да своју инфраструктуру промовишу глобално. Очекујемо велике резултате од тог догађаја.“

Фулбрајт као инструмент научне дипломатије

Говорећи о наставку програма Фулбрајтових стипендија, државна секретарка истиче да њихов значај далеко превазилази оквире класичне академске сарадње.

„Ја бих рекла да значи много више од научне сарадње. То је практично дипломатска сарадња.“

Подсећа да се међу алумнистима Фулбрајта налазе бројне светски познате личности које данас заузимају значајне позиције у науци, образовању и јавном животу.

„Фулбрајтове стипендије, које су намењене студентима, научницима и професорима, треба користити и у смислу научне дипломатије, ширења свести о Србији и ширења свести о квалитету наше науке и образовања.“

Према њеним речима, управо су међународна сарадња, повезивање истраживача и представљање домаћих научних капацитета најбољи начин да Србија додатно ојача своју позицију у светској научној заједници.