Планета Земља на систематском – стање није баш најбоље

Извештај под називом „Планетарни здравствени преглед 2026“ саставило је више од 60 научника, а у њему је процењено стање међусобно повезаних природних система, односно планетарних граница од којих зависе стабилност и отпорност Земље. Када се те границе прекораче, истраживачи упозоравају да се повећава ризик од озбиљне и неповратне штете.

Према извештају, већ је прекорачено седам од девет утврђених планетарних граница, међу којима су климатске промене, кисељење океана и нарушавање интегритета биосфере. Главни уредник извештаја Никлас Кицман процену тих планетарних граница упоредио је са анализом крви Земље – и добијањем алармантних резултата.

„Када бисте имали пацијента чији налази крви изгледају овако, одмах бисте га послали на интензивну негу“, рекао је Кицман, истраживач у Лабораторији за планетарне границе при Потсдамском институту за истраживање утицаја климатских промена у Немачкој, који објављује извештај.

Међу конкретним екосистемима на које се извештај посебно осврће јесте Амазонска прашума, којој прети достизање разорне тачке преокрета, као и морско дно, које се оштећује кочарењем, док се појављује и нова претња у виду дубокоморског рударства.

Извештај се бави и екстремним временским појавама подстакнутим климатским променама, као и „вечитим хемикалијама“, губитком врста и другим проблемима. Ипак, аутори верују да још можемо да опоравимо планету ако реагујемо довољно брзо.

„Још имамо прилику да преокренемо ситуацију, али у наредних неколико година морамо да почнемо да смањујемо емисије и успоравамо деградацију природе. Време нам убрзано истиче“, рекао је Кицман.

Провера здравља планете

Лабораторија за планетарне границе сваке године у ово време објављује извештај о стању планете, који се временски поклапа са Недељом климатских акција. Издање за 2026. годину не доноси велике промене у односу на прошлу годину када је реч о прекораченим границама, али показује да се стање тих граница и даље погоршава.

Године 2025. ниво киселости океана достигао је такву вредност да је истраживачки тим закључио да је кисељење океана постало седма и најновија планетарна граница која је прекорачена.

Остале прекорачене границе односе се на промене у слатководним системима, промене копнених система, климатске промене, измене биогеохемијских токова, уношење нових супстанци и промене интегритета биосфере.

Преостале две границе – оштећење стратосферског озонског омотача и повећање концентрације атмосферских аеросола – према извештају и даље су на безбедном нивоу, барем када се посматра глобално.

Истраживачи користе систем сличан семафору како би проценили ризик повезан са планетарним границама. Зелена означава безбедан простор за деловање; жута и наранџаста означавају прекорачење границе и повећан ризик, при чему систем више није у оквирима безбедних вредности; док црвена представља зону опасности, у којој постоји вероватан ризик од озбиљне и неповратне штете.

Ове категорије узимају у обзир неизвесност, али процене сложених природних система неизбежно подразумевају одређени степен неизвесности.

Према извештају, међу прекораченим границама, кисељење океана, промене у слатководним системима и промене копнених система налазе се у категорији повећаног ризика. Климатске промене, измене биогеохемијских токова, уношење нових супстанци и нарушавање интегритета биосфере налазе се у зони опасности.

Границе у зони опасности

Један од кључних закључака извештаја јесте да последице прекорачења свих планетарних граница постају све уочљивије.

Кицман каже да истраживачи широм света бележе пораст учесталости и интензитета екстремних појава, попут топлотних таласа. Указао је и на последице као што су губитак глечера, топлотни таласи у морима и озбиљно избељивање корала.

„Земља нам испоставља рачуне због прекорачења ових планетарних граница“, рекао је Кицман.

Иако је велики део извештаја суморан, Кицман истиче да још постоји нада. Према његовим речима, позитиван замах постоји у преласку на обновљиве изворе енергије, посебно како трошкови соларне технологије опадају, док су све израженија и друштвена свест и међународни споразуми којима се штите океани и копно.

„Још није довољно, није довољно ни приближно, али не би требало да мислимо да је ово проблем који је потпуно нерешив. Он се у великој мери већ решава, а сада само морамо да притиснемо гас и обезбедимо да се решења која имамо примене што је брже могуће“, рекао је Кицман.