Универзитет у Београду део највећег светског научног пројекта у ЦЕРН-у

Универзитет у Београду и Европска организација за нуклеарно истраживање ЦЕРН закључили су Меморандум о разумевању (Memorandum of Understanding) који се односи на Студију изводљивости (Feasibilty study) следећег највећег научно технолошког пројекта у ЦЕРН-у - Будући циркуларни сударач (Future Circular Collider – FCC).

Споразум су потписао ректор Универзитета у Београду, проф. др Владан Ђокић, и у име ЦЕРН-а др Мајкл Бенедикт, вођа студије будућег циркуларног сударача. Циљ је да све чланице Универзитета у Београду, као и друге научне институције у Србији, укључе у овај до сада највећи међународни научно-технолошки пројекат. Исти уговор закључио је више великих научних института и универзитета у свету, чије су државе чланице ЦЕРН-а.

Студија и изградња делова грандиозног акцелераторског комплекса FCC (обима од 90 до 100 километара) увелико је започета и не очекује се да ће бити завршен и пуштен у експлоатацију пре 2042. године. Градиће се у две фазе: прва која ће омогућити убрзавање и сударе снопова електорна и позитрона на до сада највишим енергијама, и друга фаза која ће омогућити убрзавање и сударе два снопа протона на такође рекордним енергијама. Примарни циљ градње овог комплекса су даља сложена експериментална и теоријска истраживања у области физике високих енергија, првенствено у физици честица.

„Надамо се да ће бити прилике не само за истраживаче и инжњере, већ и за успешне српске компаније да се прикључе овом амбициозном пројекту, чија је експлоатација пројектована за стручњаке који су данас у средњим школама или на универзитетима” истакао је ректор Ђокић.

Европска организација за нуклеарно истраживање, познатија по свом акрониму ЦЕРН, највећи је центар за истраживање елементарних честица, основан 1954. Налази се у околини Женеве, са обе стране швајцарско-француске границе. У чланству ЦЕРН-а су 23 државе, а са 38 држава ЦЕРН има уговоре о сарадњи. ЦЕРН је званични посматрач Уједињених нација.

Србија је постала 23. пуноправна земља чланица ЦЕРН-а 24. марта 2019. године. Са Универзитета у Београду учествују Институт за нуклеарне науке „Винча”, Институт за физику и Физички факултет, а са Универзитета у Новом Саду Природно-математички факултет. Одређени тимови, од укупно 34 наших истраживача и специјалиста, су активно укључени у експерименте ATLAS и CMS на акцелератору LHC, као и у експерименте ACE и NA61.

Тимови српских истраживача су такође активни и у оквиру експеримената у области нуклеарне физике на инсталацијама ISOLDE, као и у оквиру пројекта GRID computing, равноправно са колегама из највећих научних центара и универзитета у свету.

Потписивању Меморандума присуствовали су и изванредни и опуномоћени амбасадор, стални представник Републике Србије при Канцеларији Уједињених нација и другим међународним организацијама у Женеви Милан Милановић, аташе – стална мисија Србије при Канцеларији УН и другим међународним организацијама у Женеви Мирослав Зотовић, делегат Савета ЦЕРН-а, Физички факултет Универзитета у Београду, проф. др Петар Аџић, представник за образовање и рад на терену проф. др Предраг Миленовић и члан ЦЕРН-а са Физичког факултета Универзитета у Београду др Вукашин Милошевић.

субота, 23. новембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње