Кампања Наизглед здрав: Неле Карајлић

Музичар, писац, композитор и глумац – Карајлић се опробао у свему, а баш због те своје енергије каже и да је одувек водио активан живот.

„Колико могу. Шетња и пливање. У шетњи сам аматер, али што се пливања тиче спремам се за Олимпијске игре“, коментарише кроз шалу.

Ипак, није одувек било тако. До 2011. године је био и активан пушач, а и живот какав је водио, признаје, није баш био најздравији.

„То је била једна сулуда трка по целом свету, авиони, хотели, касно лежеш, касно устајеш. То је на крају резултирало тиме да је моје срце почело да отказује послушност таквој будали као што сам ја“, искрен је Карајлић.

Срећом, није дошло до закрчења и инфаркта, већ до спазма који је спречавао проток крви.

„Све мора имати своју меру – то је нека лозинка за живот. Нажалост, ми као обична људска бића не можемо то никад да досегнемо. Или то схватимо у Ургентном центру“, додаје музичар.

Каже и да је имао „срећу“ да му нешто зафали у 21. веку, јер су медицина и хирургија веома напредовале.

„Морам да похвалим лекаре где сам лежао. Упознао сам их много док сам боравио у болници и схватио сам да имамо сјајне кардиологе. Трева увек контролисати здравље и 21. век је продужио век људима, управо зато што је омогућио ту врсту контроле над телом“, наводи Карајлић.

Са друге стране, сматра и да људи не треба опсесивно да брину о здрављу и да се бави само тиме. Осим тога, истиче и још један веома важан аспект физичког здравља, а то је психичко здравље.

„Док сам се опорављао у Ургентном центру, на телевизору смо пустили неки тениски меч Новака Ђоковића. Доктор ми је рекао да је то таман неки тест оптерећења. Срећом, победио је Ноле“, присетио се Карајлић.

Многи који добију другу шансу не знају да је цене

Код већине болесника лоше животне навике су довеле до проблема са срцем.

„Ако сте пушили, престаните. Ако нисте били физички активни, постаните. Уколико сте гојазни, смршајте. Промена начина живота је јако битна“, истиче професор Петар Оташевић, кардиолог Инстиитута Дедиње.

Осим промене животних навика, пацијенти који претрпе инфаркт или сличан проблем, лекови и терапије су обавезни. Већина тих лекова су у виду доживотне терапије.

„Трећина болесника не добије другу шансу. Нажалост, сведоци смо да они који добију другу шансу после неког времена више не цене то што су добили и прекидају са терапијама које им спасавају живот. Ако сте једном имали инфаркт миокарда, шанса да га опет добијете је шест пута већа“, објашњава Оташевић.

Атеросклероза је континуирани процес и не може се зауставити, али се терапијом може значајно успорити.

Најчешћа последица инфаркта миокарда је срчана слабост, јер је дошло до загушења крвног суда који снабдева срце крвљу и кисеоником, а погођени део срца одумире и касније неће моћи да куца снагом којом је пре могао.

Симптоми су увек лако замарање, отицање ногу и општа малаксалост.

„Последице могу бити различити поремећаји срчаног ритма који потенцијално могу да буду животно угрожавајући па се код тих пацијената уграђују посебне врсте пејсмејкера који регулишу рад срца“, додаје Оташевић.

Редовне контроле су обавезне. Након претрпљеног инфаркта прва контрола је после месец дана.

„Ако сте имали инфакрт миокарда ваш холестерол мора да буде јако низак. Уобичајене референтне вредност се односе на особе које нису претрпеле инфаркт, а у овом случају морају бити још ниже. Наравно, провера притиска и прилагођавање терапије. Ако је све у реду и пацијент нема тегобе онда се најчешће виђамо на три до шест месеци“, истиче Оташевић.