Кампања Наизглед здрав: Жика Јелић

Жика Јелић истиче да му је бицикл саставни део живота и живљења и да има четири пони бицикла.

„Возим пони и човек каже: 'Имам исти такав у подруму. Стоји ми и не знам шта да радим са њом'. Ја кажем: Па, па како не знаш шта да радиш? Продај је мени“, објашњава Јелић како је дошао до броја од четири пони бицикла.

Додаје да још увек вози и мотор и да чињеница да може да савлада његових 320 килограма тежине, доказује да му је здравље сасвим задовољавајуће.  

Признаје да иако је већ зашао у 83. годину живота, не држи се правила да на шест месеци проверава своје здравствено стање, али да је проверио крвну слику пре двадесетак дана и да су резултати били савршени. Мало повишен холестерол приписује љубави према кајмаку и сиру. 

„Музика помаже да и здравље буде добро. Врло ми помаже и та активност везана за путовања. Сусрети са неким познатим људима, упознавање неких нових и све ми је то интересантно и лепо и везано нормално за здравље“, истиче Јелић.

Сматра да је тајна у умерености у свему.

Професор Оташевић: Србија у групи земаља са високим ризиком од кардиоваскуларних болести

Еуропско друштво кардиолога као кровна професионална организација кардиолога у Европи је поделило Европу на четири зоне ризика што се тиче оболевања од кардиоваскуларних болести.

„Оно што морамо са жаљењем да констатујемо да се Србија налази у тој четвртој групи. То су земље са веома високим ризиком од оболевања кардиоваскуларног система“, наглашава проф. др Предраг Оташевић, кардиолог са Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“.

Разлози су различити, напомиње професор. Могу се тражити у неадекватном начину исхране, недостатку физичке активности, избегавању систематских прегледа и редовних контрола стања здравља.

Поразна је и статистика да се у Србији дефинитивно највише умире од кардиоваскуларних болести. Према последњим подацима око 56.000 људи годишње у Србији премине од кардиоваскуларних болести, што је за земљу од око шест милиона људи драматично.

Како изгледа кардиолошки преглед

Професор Оташевић објашњава да се прво узима општа анамнеза и пацијент пита да ли има неке тегобе.

Међутим, сасвим је друга ситуација ако пацијент каже да има висок притисак, да је му је отац имао инфаркт у 40. години, да има повишен шећер, да је пушач или гојазан, напомиње кардиолог, јер што је већи број фактора ризика, већа је вероватноћа од појаве кардиоваскуларних болести.

Стандардна процедура физичког прегледа подразумева мерење притиска,  ослушкивање рада срца и плућа, ЕКГ, на основу чега се закључује да ли су потребне додатне претраге.

„Уколико се пацијент пожали и на болове у грудима, желимо да откријемо да ли су срчаног порекла и онда пацијента најчешће шаљемо на тест физичког оптерећења, јер ЕКГ у стању мировања може бити потпуно нормалан. Тек када се пацијент физички напреже, можемо видети знаке који указују на постојање сужења на крвним судовима срца“, напомиње др Оташевић.

Такође, додаје кардиолог, у последње време врло често се примењују и друге методе, попут скенерске коронарографије, где се контролишу сами крвни судови, али без улажења у артеријски систем.

„Уколико посумњамо да постоји основана сумња да постоје сужења у крвним судовима срца, онда радимо класичну коронарографију при којој убацујемо катетер у венску циркулацију, долазимо до артерија и убризгавамо контраст да видимо има ли сужења и које мере треба предузети“, наводи проф. др Петар Оташевић.