Насин експериментални авион Икс-58 провио звучни зид, корак ближе тихим суперсоничним летовима

Наса је саопштила да је 5. јуна пробни пилот Џим „Клу“ Лес (Jim “Clue“ Less) управљао летелицом током 81-минутног лета са ваздухопловне базе Едвардс у Калифорнији. Током тог времена, Икс-59 је достигао брзину од 1,1 маха – односно 1.147 километара на час — на висини од 13.200 метара.

Међутим, упркос проласку овог кључног теста, могућности летелице за „тихи“ суперсонични лет још нису у потпуности потврђене. Током овог лета Икс-59 је пратила ловачка летелица Ф-15, чији је снажан звучни удар надзвучног лета прикрио буку коју производи Икс-59.

Даља испитивања планирана за крај године требало би јасније да покажу напредак експерименталног авиона у смањењу буке.

Рушење баријера

Први суперсонични лет у историји изведен је 1947. године, када је пробни пилот америчког ратног ваздухопловства Чарлс „Чак“ Јегер управљао авионом Бел Икс-1 изнад пустиње Мохаве у Калифорнији. Јегер је достигао брзину од 1,06 маха, отварајући нову еру у ваздухопловству, мада не нужно и у комерцијалном авио-саобраћају.

„Често се шалимо да је Икс-1 пробио звучни зид, а да ми сада покушавамо да га поправимо“, рекла је Кетрин Бам, менаџерка Насиног пројекта Low Boom Flight Demonstrator, која надгледа развој Икс-59, у интервјуу за Би-Би-Си 2023. године.

Када се авион креће напред, он потискује молекуле ваздуха испред себе. То изазива вибрације ваздуха и ствара звучне таласе који се шире од летелице попут таласа које за собом оставља чамац.

Када летелица пробије звучни зид, таласи притиска ваздуха иза ње сабијају се и формирају ударни талас, који ослобађа енергију у облику снажног „звучног удара“.

Звучни удар може да премаши 110 децибела, што је приближно гласноћи потпуно оперативне челичане и изнад прага на којем већина људи осећа бол у ушима.

Познато је и да звучни удари могу да оштете имовину, на пример разбијањем прозора, па чак и акваријума. Због тога је 1973. године америчка Федерална управа за ваздухопловство (ФАА) забранила невојним авионима да пробијају звучни зид изнад територије Сједињених Држава.

Иако је авион „Конкорд“, којим су управљале компаније „Ер Франс“ и „Бритиш ервејз“, а који је од 1976. до 2003. године повезивао Лондон или Париз са Њујорком, био први комерцијални суперсонични авион, могао је да лети само зато што је звучни зид пробијао изнад Атлантског океана.

На крају је повучен из употребе након несреће у којој се један авион срушио приликом полетања са аеродрома „Шарл де Гол“ у Француској, при чему су погинули сви путници и чланови посаде.

Изузетно дуг и узак нос авиона Икс-59 пројектован је тако да смањи ударни талас који настаје приликом пробијања звучног зида. Авион који производи тиши звучни „туп удар“ могао би да омогући комерцијалне летове брже од звука изнад копна.

То би значило да би путници, на пример, могли да стигну од Лос Анђелеса до Њујорка за мање од три сата, уместо садашњих пет до шест сати лета. Ипак, НАСА још није објавила податке о томе колико је децибела произвео први звучни удар летелице Икс-59.

Поред комерцијалне примене, тихи суперсонични лет има и очигледне војне предности, јер би тајне мисије учинио знатно теже уочљивим. НАСА планира да у наредним недељама изведе први пробни лет X-59 у условима који симулирају стварну мисију. Током тог лета авион би требало да достигне брзину од 1,4 маха на висини од око 17.000 метара.