Медицина и како јој помаже вештачка интелигенција – стручњаци за биотехнологију у Београду

Београд је четврти пут домаћин међународне конференције „Будућност биотехнологије“. Организују је Влада Србије и Светски економски форум, уз подршку УНДП. Окупља светске и домаће лидере у области вештачке интелигенције и биотехнологије, а ове године у средишту пажње је и здравство.

Место где се сусрећу прошлост и будућност окупило је научнике, истраживаче, ИТ стручњаке, лекаре, предузетнике, инвеститоре, доносиоце одлука. Њих више од 900 са пет континената. Медицина и како јој помаже вештачка интелигенција, тема је конференције.

„Читање имиџис односно слика: мамографских, CT скенера плућа ради бржег и ефикаснијег проналажења болести. Даћу пример нечега чему се ја радујем, а то су АИ алати за уринокултуру. Често чекате два-три дана за то, а коришћењем вештачке интелигенције и нових технологија то може бити за два-три сата и нема више погрешних антибиотика или чекања на неке резултате“, истакла је Јелена Бојовић, директорка Центра за четврту индустријску револуцију.

„'Хистосоникс' развија технологију која уништава тумор фокусираним ултразвуком. То је неинванзиван третман, нема дугог опоравка, нема споредних ефеката, нема токсичног остатака од хемотерапије. Технологија је одобрена 2023. године за третман тумора у јетри, тренутно су клиничка испитивања у току за третман тумора у бубрегу, панкреаса“, наводи Жељко Младеновић, директор „Хистосоникa“, компаније из САД.

А од професора Роберта Хубера немачког биохемичара и добитника Нобелове награде за хемију, порука за доносиоце одлука.

„Требало би да буду свесни колико је наука важна, пре свега, фундаментална наука. Напредак у медицини, на пример, углавном је последица напретка у фундаменталној науци. Дакле, владе би требало да подрже истраживање и науку. То кошта, али је добро утрошен новац“, објашњава професор Роберт Хубер, добитник Нобелове награде са Института „Макс Планк“ за биохемију.

Предност таквог споја науке и привреде препознају економски стручњаци.

„Ова конференција је брзо постала водећа европска платформа за истраживање како биотехнологија и вештачка интелигенција обликују будућност здравља, индустрије и друштва. Србија је рано разумела ту будућност. Постали сте прва земља у региону која се придружила мрежи Центра за четврту индустријску револуцију Светског економског форума“, рекла је Кели Омундсен, директoрка за дигиталну инклузију и чланица Извршнoг oдбoра Светског екoнoмског фoрума.

Премијер Србије, проф. др Ђуро Мацут каже да данас наша земља гради снажан екосистем биоекономије заснован на три стуба – инфраструктура, партнерство и едукација.

„Отварањем државног Дата центра у Крагујевцу и планирањем иновационих дистрикта, Србија постаје регионални центар дигиталних и биотехнолошких иновација. Високо место на нашој агенди заузима и дигитализација здравства. Усвојен је нов закон о електронском здравственом картону и националном регистру генетичких података. Тако Србија постаје део светских трендова у персонализованој медицини“, нагласио је премијер.

Ове године стручњаци су, између осталог, дискутовали о дуговечности, будућности клиничких испитивања, развоју лекова помоћу вештачке интелигенције.