ДНК из семенки грожђа старих 2.000 година открио корене савремене производње вина

ДНК издвојена из семенки грожђа старих 2.000 година, пронађених у древним бунарима у Тоскани, омогућила је научницима да реконструишу најобимнију генетску мапу развоја лозе на једном локалитету.

Налази су показали да су виногради из римског доба били део софистициране пољопривредне мреже царства, која је можда утицала на развој савременог винарства.

Истраживање, које су предводили научници са Универзитета у Јорку, такође је утврдило да је у Кјантију, области Тоскане данас познатој по црвеном санђовезе вину, некада доминирало бело грожђе.

Научници су до открића дошли на локалитету Цетамура дел Кјанти, археолошком налазишту на брду које је било дом Етрураца пре доласка Римљана, а касније и средњовековних Италијана. Људи који су ту живели између 300. године пре нове ере и 300. године нове ере бацали су семенке грожђа у дубоке бунаре, где су оне очуване у муљу, у средини без кисеоника.

„Секвенционирали смо ДНК из 80 семенки и открили изузетну причу о континуитету. Већина анализираних семенки припадала је једној идентичној сорти која је директно преношена са Етрураца на Римљане и одржавана вековима“, рекла је др Оја Инанли, коауторка студије са Универзитета у Јорку.

Према њеним речима, пронађени материјал и савремене методе омогућили су научницима да оду корак даље у генетској анализи и утврде боју древног грожђа. „Маркери су показали да је ова доминантна, дуговечна лоза давала беле бобице“, прецизирала је др Инанли.

Већа учесталост белог грожђа била је изненађење за истраживаче.

„Истраживања нашег тима додају важно поглавље у историју вина у виноградарском региону Кјанти. Какво пријатно изненађење је сазнање да је данас светски познатом црвеном вину заправо претходило бело вино које је вековима неговано и одржавано у етрурско и римско доба“, истакла је Ненси де Грумонд, професорка Универзитета Флориде, који од 1973. године спроводи ископавања у тој италијанској области.

Након римског освајања насеља, на локалитету се појављују нове сорте грожђа, што вероватно указује на увођење лоза из других делова царства, показали су резултати студије.

Генетска анализа је такође открила да је доминантна лоза области била блиско повезана са две древне семенке грожђа раније пронађене на југу Француске.

Истраживачи истичу да ово представља биолошки доказ дугих пољопривредних мрежа унутар Римског царства, које су можда допринеле стандардизацији производње вина какву познајемо данас.