У Француском институту представљен роман „Краљица у бекству" Виолене Уисман

Гошћа Београда је француска књижевница Виолен Уисман, која је у Француском институту представила свој аутобиографски роман „Краљица у бекству", овенчан наградама „Франсоаз Саган" и „Мари Клер".

Заронићете у понор, будите спремни када је ово аутобиографско дело у питању. Међутим, изронићете са осећањем да сте прочитали вероватно једно од најнежнијих штива о љубави ћерки према мајци, којој бити довољно добра мама није било опште место, али и уз коју је придев манично-депресивна био коначан.

Удата, а никада прихваћена од снобовске париске породице супруга, са ауром придева болесна, она се трудила да упркос катастрофи, одржи своју улогу мајке, своје достојанство и ауторитет.

„То је једна крајње драматична и трагична прича, али уједно и неисцрпно поље љубави. Пре свега ћерки према мајци, али и љубави између две сестре, које у том комплексном односу налазе уточиште једна у другој“, наводи Виолен Уисман.

И док се питате докле. Докле ти ексцентрици у кући, вожње по тротоарима, онесвешћивање, опијање. Докле ће те девојчице да трпе, у другом делу књиге Виолен постаје мајкин наратор, не би ли јој вратила човечност. Да разумемо жену која се у већ седамнаестој осећала истрошеном, која је иако хрома, на једној нози завршила балетску школу.

„Управо то одражава њену чврсту непоколебљиву вољу, да живи живот пуним плућима. Мислим да је и на нас пренела ту интезивну љубав и мислим да смо је због тога волеле. Желела сам да прикажем сва та њена лица“, наглашава књижевница.

Онда је Катрин решила да за њу више не постоји бол који зовемо живот. А ћерке су изгубиле ту немогућу мисију на којој су се изградиле, да својим постојањем одржавају маму у животу.

„Овим романом желела сам да оправдам њену жртву као мајке. Поред тог биографског дела, хтела сам и да јој одам почаст и као једном књижевном лику који је било тешко разумети. Али кроз описивање ње, ја сам освојила сопствену еманципацију“, признаје Виолен Уисман.

Краљица у бекству је интимност која дотиче универзалност. Сажима љубав, али се памти и по тузи коју носи у стиховима “Мама мила, мама драга,...Да л' се смејеш ил' је јад? Можда стариш, ко то зна. Можда немаш сна? Али знај да те волим ја К'о што каже песма та”.