Пацови су нам све ближе – клима и урбанизација градова повећавају њихову бројност

Пораст броја пацова у градовима света све је већи проблем, нарочито у последњих неколико година. Истраживачи сматрају да на то утичу климатске промене, јер је све топлије, али и наше навике према брзој храни, као и складиштење смећа.

Уништавање имовине није једина штета коју пацови праве. Они представљају озбиљну претњу за здравље, јер преносе болести као што су лептоспироза и хантавирус. Само у Великој Британији од почетка 2023. до средине 2025. године пријављено је више од пола милиона јединки пацова. Али нема само Британија проблем са овим штеточинама, већ и велики градови света, Вашингтон, Њујорк, Сан Франциско, Торонто, као и европски градови попут Амстердама.

Истраживач Боби Кориген који проучава живот ових штеточина сматра да узрок проблема лежи у климатским променама, као и наш апетит за брзом храном и неадекватно бацање и одлагање смећа.

„Иако је немогуће утврдити тачан број пацова, процењује се да само у Великој Британији има од 10 до 120 милиона јединки ових штеточина“, навео је Клив Бари, који ради у компанији која се бави сузбијањем пацова. Исте податке изнела је и компанија "British Pest Control Association" (BPCA).

Глобални пораст температура, повећава бројност популације пацова

Студија која је објављена у часопису Science Advances, истраживала је 16 градова, у којима је забележен пораст популације ових глодара.Тако је у градовима који су имали пораст вредности температура, забележен већи пораст активности пацова.

У Вашингтону је то скоро 400 одсто, у Сан Франциску око 300 одсто, Њујорку 160 одсто. Закључак студије је да пацовима не пријају ниске температуре, па хладноћа може да смањи њихов број. Када су зиме топлије, они се убрзано размножавају, јер су женке пацова веома плодне.

Женке током године могу да имају шест гравидитета, са леглима са по 12 младунаца који, опет, постају полно зрели већ у десетој недељи живота. То значи да само један пар пацова може у једној години да окоти више од 1.000 јединки.

За пацове су градови идеално станиште, јер асфалт и зграде задржавају топлоту, па тако са све већом урбанизацијом и смањењем ниховог природног станишта, они постају све ближи људима.

Пацови имају „супермоћ“

„Тешко их је контролисати, јер су веома опрезни према новој врсти хране, а интересантно је да пацови не могу да поврате храну. Нову храну ће пажљиво да оњуше и пробају у минималним количинама и када схвате да је храна безбедна, онда ће јести. Због тога класични отрови не делују на пацове. Отрови који споро делују, после неколико дана од узимања хране, скоро да и не убијају пацове, јер су они развили генетске мутације које им пружају отпорност на хемикалије“, објаснио је професор Стивен Белман са Универзитета Гринвич.

У Њујорку постоји „академија за пацове“

Њујорк је град у коме има око три милиона пацова, према проценама истраживача.

Тако се једна учитељуца, коју су назвали „царицом пацова“ сетила да организује предавања за становништво, како би у јавности подигла свест о опасностима по људе од ових глодара. Замолила је грађане да пријаве сваког пацова којег виде, а у оквиру пројекта уведено је и постављање канти за отпатке које су „отпорне“ на пацове.

Како је објаснила Кејтлин Коради, учитељица и оснивач ове академије, пацовима треба укинути храну и тако прекинути ланац исхране пацова, а то је и кључ за смањење њиховог броја.

Претрпане канте за смеће и брза храна

Алекс Донован који се бави дератизацијом пацова, указао је на лоше навике људи због којих су канте за смеће претрпане храном, што су услови за добар живот ових штеточина.

„Игнорисали смо пацове, а сада је све измакло контроли, па плаћамо превисоку цену“, закључио је Донован.