У родном крају Вука Караџића подсећају на значај очувања језика и писма

Да ли смо заборавили да пишемо ћирилицом и зашто смо на путу да изгубимо оно по чему смо јединствени у целом свету? Иако је Закон о очувању ћирлице обавезао државна, јавна предузећа и сервисе информисања да то писмо користе као службено, свест појединца, судећи бар по натписима које срећемо на улицима, споро се мења.

"Писмо и језик су културни идентитет једног народа, ако нема сачуваног језика ни писма, наравно не постоји ни народ", рекла је Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу "Вук Караџић" у Лозници.

Срби су управо једини народ у свету који у писању равноправно користи два писма – ћирилицу и латиницу. Иако је свакоме дозвољено да изабере које ће користити, ћирилица је, кажу, оно по чему се издвајамо од других. У Вуковом крају, истичу, на себе су преузели улогу чувара његове заоставиштине.

"Кроз овај центар, само у протеклих годину дана прошло је више стотина деце која су се бавила изучавањем српског језика и ћирличног писма. И морам да истакнем да боравак деце из дијаспоре говори у прилог томе да наши људи који живе ван граница Србије јако воде рачуна о томе да деца која су тамо можда трећа, четврта генерација уче ћирилично писмо и знају своје порекло", наводи Александра Пурић, директор Научно-образовног културног центра у Тршићу.

Ћирлица ће, према речима лингвиста, опстати само ако младе генерације будемо учили о њеном значају. Иако је латиница у савремено, интернет доба доступнија, могућност избора је ту. У лозничким школама неговање употребе ћирличког писма и даље је традиција.

Милица Стојановић, ученица ОШ "Вук Караџић" у Лозници, каже да ћирилица може да се чува тако што се ћирилицом увек пише у школи, домаћи задаци раде ћирилицом, а да је на телефону и при употреби рачунара потребно одабрати ћирилицу.

"Ми наше ђаке подстичемо да користе ћирилицу, да буду поносни на то што живе у Вуковом крају и да сутра, ако оду одавде, истичу из ког краја долазе и да је ћирлица њихово примарно писмо", објашњава Владимир Андрић, директор ОШ "Вук Караџић" у Лозници.

Из Вуковог краја већ скоро девет деценија, још од оснивања првог Сабора у част реформатора српског језика, поручују: "Ако заборавимо своје писмо, заборавићемо ко смо, одакле смо, где су нам корени, и зато сачувајмо језик, очувајмо земљу."