Бернини, Ван Дајк и глобализација: Како је уметност ширила утицај Рима кроз векове

Глобални барок, комплексни уметнички феномен, директна је последица одлуке римокатоличког Триденског сабора 1563. да је обновљенoj и догматској цркви неопходна нова естетика – сјаја, раскоши, изобиља и културне интеракције – све зарад безграничног ширења моћи курије по Африци, Азији, Латинској Америци.

Тако се у 17. барокном веку цео свет слио у Рим. Био је то светски центар представника дипломатских, мисионарских активности различитих вера.

„Експонатима смо успели да материализујемо и визуализујемо односе Рима са светом. Управо је уметност послужила као главни медијум да дочарамо ту богату и разноврсну комуникацију и то посредством дела Бернинија, Ван Дајка, Кортонеа, Пусена. Изузетан је пример Бернинијеве фонтане Четири реке, које симболизују тада позната четири континента. На ексклузивном првом моделу у Америци симболизује староседелаца Перијем да би се Бернини коначно определио за фигуру црнца. Рим је већ у 17. веку јасно видео да ће потомци Африканаца променити демографску слику Америке“, наводи кустос изложбе Франческо Фредолини.

Посебну пажњу изазива мермерна биста амбасадора краљевине Конга, Антонија Невунде, првог афричког дипломате који је посетио Свету столицу. Део изложбе је и велики портрет персијског амбасадора, дело сликарке Лавиније Фонтане, као и фламанског сликара Антониса ван Дајка. Мадону са дететом насликао је непознати кинески уметник, а мисионар Никола Стриго у типично кинеској одежди дело је Рубенсове сликарске радионице.

„Рим не само да је умео да прихвати све различитости, већ их је искористио да се додатно развије, појача утицај, обогати економски и културно и поново постане најзначајнији град на мапи света, центар глобализације. То нам указује на чињеницу да процес глобализације није скорашњег датума, савремена појава, већ да има комплексне корене који досежу далеко у прошлост“, истиче Фредолини.

У Бернинијевом веку Рим није био само уметничка позорница, он представља пример мултикултуралности и повезивања света, управо захваљујући уметности, која је тада, као претеча савремених медија, имала значајну пропагандну улогу.