Културни посленици међу војницима одржавали су морал српске војске

Са Крфа опорављена српска војска кренула је у освајање слободе силовито. Одлуком савезника заустављени су док се не стекну тактички услови за коначну победу. То је утицало и на морал, који је две године одржаван културним активностима.

„Скромне позоришне представе, рецитале, свирање на музичким инструментима, које су војници израђивали. То су биле фруле, двојнице и гусле“, наводи Станојка Миливојевић, историчар Народног музеја Ужице.

Гуслама је српску војску соколио и Михаило Миловановић, који је био један од четрдесет војних сликара, чији је задатак био да у рату направе скице, које ће у миру остати трајно сведочанство.

Како су били и борци, већина уметника се није вратила, а у ужичком музеју је сачуван део стваралачког опуса Миловановића, који је преживео Велики рат.

„Велика је штета, преко педесет његових великих формата уља на платну је изгорео 6. априла 1941. године, када је бомбардовано Министарство војно у Београду“, истиче Катарина Доганџић Митћуновић, виша кустоскиња Народног музеја Ужице.

Највероватније по скици насталој на Солунском фронту, Михаиловић је насликао икону, по којој је урађена јединствена фреска, која данас краси цркву Светог Георгија у Сечој Реци.

„Она симболише страдање жена, срспких мајки за време ратова, које су остале саме, да чувају децу, бране отаџбину. Са ореолом у нади на оно што долази, оно што је лепо, оно што је вечно“, каже Марија Гајић, професорка ликовне уметности.

Упркос томе што је био учесник Великог рата Михаило Миловановић је без суђења, стрељан, уочи пада Ужичке републике. Судски је рехабилован је тек 2007. године, као невина жртва. Деценијама су неправедно таворила и његова дела, која су ипак угледала светлост дана и зраче попут „Мајке Србије“.