Како уметницима мигрантима дати шансу да наставе каријере

Кризе и ратови приморали су многе да напусте домове и наставе живот у новој средини. И за многобројне глумце, редитеље и друге професионалне уметнике био је велики изазов да нађу посао у земљи у коју су се доселили. У Београду је представљен пројекат „Фејт“, покренут у Холандији, који је мигрантима дао шансу да наставе уметничке каријере.

Од доласка у нову земљу до добијања азила прођу и до четири године. Многе каријере уметника који су морали да напусте земљу порекла угашене су у том периоду. Зато је „Зид театар“ из Холандије, носилац пројекта „Фејт“, одлучио да мигрантима који закуцају на њихова врата да шансу да брзо постану део културне заједнице.

„Имамо случај глумца из Турске који је био јако познат, али који је за 24 сата морао да напусти земљу. Ово је за њега прекретница јер је схватио да у врло кратком времену, за годину дана, не само да је научио холандски, него и глуми на холандском и има потенцијала да ипак нађе посао у том културном свету“, наводи Каролина Спајић из „Зид театара“.

Мрежа је успостављена и са театрима Шпаније, Немачке, Италије и Србије.

„Потпуно је другачије када неко бира да промени културу у односу на ситуацију када је неко на то приморан. Не мењате само језик којим говорите већ и вредности. За мене је одлазак у Немачку био прилика да се остварим, а пут ми је олакшан јер имам италијанско држављанство. Многима је много теже“, напомиње глумица Патрисија Мариоли.

Томе свакодневно сведоче чланови „Групе 484“ из Београда. Мигранти за које припремају радионице нису професионални уметници, али је и њихова потреба за креативним изражавањем велика. За многе који долазе са блиског Истока и из Африке, Србија није крајња дестинација.

„Радионице које су усмерене на рад са људима који се неће дуго задржати показују бригу о њиховом тренутном стању. Са људима који дуже бораве, ту имамо прилику да подстакнемо развијање њихових талената, способности и да направимо догађаје са заједницом где ћемо створити прилике да се људи упознају, комуницирају и да се сруше предрасуде“, каже Тамара Цветковић из „Групе 484“.

„Сви уметници света су блиски, сви смо већ у некој врсти заједничке земље, а то је позориште. То јесте једна карактеристика за позоришне уметнике, а наравно да је то одличан канал за људе који долазе у нову земљу да се директно повежу“, сматра Јадранка Анђелић из „Дах театра“.

Припадници различитих култура оплемењују уметничку сцену земље у којој су потражили уточиште. Због тога и због снаге уметности да преброди језичке и друге разлике, простори креативности за мигранте треба да буду много већи.