Дан планете Земље: Њена крвна слика захтева хитне еколошке акције

Свет се бори са мноштвом хитних еколошких изазова који захтевају хитну пажњу и акцију. Од катастрофа изазваних климатским променама до губитка биодиверзитета и загађења пластиком, еколошки проблеми који обележавају и текућу 2025, шаљу јасну поруку да су неопходне хитне интервенције у борби за чистију околину, кроз концепт одрживости.

Година 2024. је недавно потврђена као најтоплија. Глобалне просечне температуре биле су 1,60 Целзијусових степени веће у односу на прединдустријске нивое, што је уједно и прва календарска година која је достигла више од 1,5 Целзијуса из прединдустријског нивоа. Коришћење угља, природног гаса и нафте за производњу струје је највећи извор глобалних емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Отпад од хране као еколошки проблем

Трећина хране намењене људској исхрани – око 1,3 милијарде тона – се баца или губи. Ово је довољно да се прехрани три милијарде људи. Отпад и губитак хране чине приближно једну четвртину емисија гасова са ефектом стаклене баште годишње; да је то држава, отпад од хране би био трећи по величини емитер гасова стаклене баште, иза Кине и САД.

У последњих 50 година дошло је до брзог раста људске потрошње, становништва, глобалне трговине и урбанизације, што је резултирало тиме да човечанство користи више Земљиних ресурса него што може да се надокнади природним путем.

Извештај Светске организације за природу за 2020. открио је да је величина популације сисара, риба, птица, гмизаваца и водоземаца доживела пад у просеку од 68 одсто између 1970. и 2016. године.

Извештај приписује овај губитак биодиверзитета различитим факторима, али углавном променама у коришћењу земљишта, посебно претварању природних предела и шума у ​​пољопривредне системе.

Пластично лудило

Године 1950. свет је производио више од два милиона тона пластике годишње. До 2015. ова годишња производња је порасла на 419 милиона тона. Отприлике 14 милиона тона пластике сваке године уђе у океане, штетећи стаништима дивљих животиња.

Пластика окупира нашу Земљу. Истраживања су показала да, ако се не предузме ништа, ова криза ће се погоршати и донети око 30 милиона метричких тона пластике годишње до 2040. Ако у ово укључимо микропластику, кумулативна количина пластике у океану могла би да достигне 600 милиона тона до 2040. године.

Отприлике 90 одсто пластике која је икада направљена се не рециклира, што је чини само једним од највећих еколошких проблема нашег живота, између осталог и због тога што је пластици потребно 400 година да се разгради.

Зауставити хипер-крчење шума

Сваког сата секу се шуме површине од око 300 фудбалских терена. До 2030. године планета би могла имати само 10 одсто својих шума, ако се овакво крчење шума не заустави.

Три државе које имају највиши ниво крчења шума су Бразил, Конго и Индонезија. Амазон, највећа прашума на свету – која се простире на 6,9 милиона квадратних километара и покрива око 40% јужноамеричког континента – такође је један од биолошки најразноврснијих екосистема и дом је око три милиона врста биљака и животиња.

Смрт од ваздуха

Један од највећих еколошких проблема данашњице је и загађење ваздуха.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), процењује се да 4,2 до седам милиона људи умре од загађења ваздуха широм света сваке године, а девет од десет људи удише ваздух који садржи високе нивое загађивача. У Африци је 258.000 људи умрло од последица загађења спољашњег ваздуха 2017. године, у односу на 164.000 у 1990, према Уницефу.

Узроци загађења ваздуха највећим делом потичу од индустријских извора и моторних возила, као и емисија из сагоревања биомасе.

Недавни извештај Европске агенције за животну средину (ЕЕА) показао да је више од пола милиона људи који живе у земљама ЕУ умрло од здравствених проблема директно повезаних са изложеношћу токсичним загађивачима ваздуха 2021. године.

Претње поплавама и милионима људи

Климатска криза загрева Арктик више него двоструко брже него било где на планети. Данас, ниво мора расте више него двоструко брже него током већег дела 20. века као резултат повећања температура на Земљи.

Пораст нивоа мора може имати разоран утицај на оне који живе у приобалним регионима: према истраживачкој групи "Climate Central" пораст нивоа мора у овом веку могао би да поплави приобална подручја у којима сада живи од 340 до 480 милиона људи, приморавајући их да мигрирају у сигурнија подручја и доприносећи пренасељености и притиску на ресурсе у областима у које се мигрирају. Бангкок (Тајланд), Хо Ши Мин (Вијетнам), Манила (Филипини) и Дубаи (Уједињени Арапски Емирати) су међу градовима који су највише изложени ризику од пораста нивоа мора и поплава.

Океани су такође све киселији, па тако више не представљају адекватно станиште за многе биљне и животињске врсте, док је још један од аларма – прекомерно изловљавање рибе.

Нерационално коришћење земљишта

Студије су показале да је глобални систем исхране одговоран за до једну трећину емитовања штетних гасова које изазивају људи, од којих је за 30% одговорно сточарство и рибарство. Производња усева ослобађа гасове стаклене баште као што је азот-оксид коришћењем ђубрива.

Иначе, чак 60% светске пољопривредне површине користи се за потребе сточарства.

Пољопривредна производња, не само да покрива огромну количину Земље, већ и троши огромну количину слатке воде, што је још један од највећих еколошких проблема. Оранице и пашњаци покривају једну трећину Земљине површине и заједно троше три четвртине ограничених светских ресурса слатке воде.

Научници и еколози непрестано упозоравају да се морају мењати овакви системи производње хране. Прелазак на одрживије пољопривредне методе и исхрану која је више заснована на биљкама би драматично смањила угљенични отисак.

„Загађена" мода

На листи проблема са којима се наша планета суочава је и загађење које потиче из текстилне индустрије. Модна индустрија чини 10 одсто глобалних емисија угљен диоксида.

Према Програму УН за животну средину, сама модна индустрија производи више емисија гасова са ефектом стаклене баште него и сектор ваздухопловства и бродарства заједно, и скоро 20% глобалних отпадних вода, или око 93 милијарде кубних метара због процеса бојења текстила.

Глобалне акције

На Дан планете Земље, 550 градова ће се придружити различитим догађајима и радионицама подстичући локалне еколошке акције. Око милион школа ће интегрисати еколошко образовање у своје наставне планове и програме,  док се очекује да ће 7.500 тона смећа бити прикупљено кроз Велико глобално чишћење.

Такође, у оквиру глобалног пројекта „Канопи“ биће засађено 550.000 младица.

Уништене плаже као повод

Дан Земље установљен је 1970. године. Повод за проглашење Дана Земље је био догађај од 28. јануара 1969. године када је експлодирала нафтна платформа компаније „Јунион оил“ која се налазила на 10 километара од Санта Барбаре у Калифорнији. Том приликом се у море излило више од 11 милиона литара нафте и убила више од 10.000 морских птица, делфина, фока и морских лавова.

Олујни ветрови који су дували те зиме на мору су нафтну мрљу још више раширили, па је нафта стигла и до обала Санта Барбаре и околних округа, као и до саме луке. Становници су евакуисани због опасности од експлозије.

Наредних дана се цурење нафте наставило и из неколико других бушотина и пукотина на морском дну коју су таласи избацивали на обале, па самим тим није имало много ефекта што је велики број волонтера, институција и осталих служби чистило и санирало последице изливања нафте.

У наредним недељама је саниран и заустављен највећи део цурења нафте, након чега су плаже чишћене наредних 45 дана. Инцидент је изазвао велику медијску пажњу, а 21. марта је и председник Никсон лично дошао у Санта Монику да извиди стање и напоре за санирање проблема. У наредним месецима је највећи део штете саниран, а приближан број угинулих морских животиња никад није установљен.

Сенатор Гејлорд Нелсон следеће године проглашава трећу недељу у априлу као „Недељу Земље“,а Амерички конгрес усваја велики број закона о заштити животне средине.

У Србији се Дан планете Земље званично обележава од 1992. године.