Призрен, град у коме сваки камен одише историјом, интегрални део културне баштине Европе

Епархија рашко-призренска први пут се помиње у Хрисовуљи византијског цара Василија Другог 1019, када је ушла у сасастав Охридске архиепископије. Њено седиште и данас је у Душановом царском Призрену.

Призрен је град где сваки камен одише вишестолетним молитвама и литургијским појањем из десет Немањићких и других задужбина. Лепотом архитектуре и живописа задивљује црква Богородице Љевишке. Задужбина краља Милутина из 14. столећа, део је историје и културе света.

„Богородица Љевишка је наша Сикстинска капела, не можете је заборавити јер она вас стално гледа и храни и говори 'да ја сам та духовност, ја сам та уметност'“, каже Живојин Ракочевић, књижевник и новинар.

Задужбина цара Душана Силног, Свети Арханђели одредиште је Срба православаца.

„Препоручила бих свима да дођу да једноставно осете овај мир, ову топлину у души. Оно што ми имамо овде на Косову и Метохији, ја мислим да ретко ко има било где у свету“, наводи Лола Миленковић, туристкиња из Београда.

„Ове светиње које смо наследили од наших славних задужбинара, потребно је очувати и за будућа поколења. Молитва у овим храмовима није прекидана кроз читаву историју. И данас се чује појање богослова и у Богородици Љевишкој и у Саборном храму Светог Ђорђа, и у Светог Спаса задужбини Младена Владисављевића из 14. века“, наглашава Јован Радић, професор на Богословији „Светих Кирила и Методија“ у Призрену.

„У Призрену, Богословија наша, ђаци када поју у цркви то ми даје наду, у души сам сва испуњена“, каже Весна Станковић из Призрена.

Житељем мултикултуралног Призрена сматрао се онај који је говорио српски, турски и албански. Данас је ово град у коме живи шездесетак Срба, до доласка Мисије Уједињених нација било их је више од 12 хиљада.