Легати – потенцијал или терет
Поклони и донације имућних људи током 19. века и 20. века били су темељ развоја српске културе и образовања. Од легаторства, важног дела наше традиције, многи су одустали. Чак и давно формирани легати, често су у лошем стању и за установе заштите, уместо изузетног културног и туристичког потенцијала, представљају терет.
Осим изузетних дела, блистави умови поклонили су будућим генерацијама и колекције ретких књига, уметнина и личних предмета које чине њихове легате.
Средином осамдесетих у Београду их је било око 150. Данас - не зна им се број. Како би их што боље сачувао и представио Град је 2004. основао Кућу легата.
Ипак, проблем нејасног законског оквира и недефинисаних задатака за установе заштите, није решен до данас.
„Правилник о пријему нових легата је функционисао док је Кућа легата примала директно легате. Међутим одлуком нашег оснивача Града Београда сада је то пребачено на комисију за пријем поклона и легата при граду Београду, тако да појединци који желе да оставе неку збирку се обраћају Граду Београду", објаснио је Филип Бруснић Ренауд, директор Куће легата.
Важне заоставштине поверене су и Музеју града Београда, који годинама чека реконструкцију. Недостатак простора мучи и друге институције.
„Музеј позоришне уметности има константан недостатак и изложбеног простора и простора за депое, тако да се сналазимо и нашој публици барем два пута годишње приредимо тематску изложбу. Ускоро се отвара изложба посвећена великану нашег глумишта Михаилу Јанкетићу", рекла је Весна Буројевић, директорка Музеја позоришне уметности Србије.
Иако се у правном смислу легат може завештати само тестаментом, у пракси га најчешће оснивају наследници уговором о поклону.
Глумица Светлана Бојковић одлучила је да формира легат за живота и поверила га Удружењу Адлигат јер су, каже, ретки који се труде да свима намене простор у оквиру сталне поставке.
„Удружење Адлигат има два огранка, огранак у Инђији и огранак у Ариљу где представљамо наше легате посетиоцима којима можда није доступно, који можда не би могли да дођу у Београд. Ево на пример легат глумца Ивана Бекјарева је скоро отишао у Инђију", изјавила је Милица Стојковић, секретар и кустос Удружења Адлигат.
Сваки предмет чува посебно сећање и причу, а свих детаља често не могу да се сете ни сами аутори.
„То је део нашег посла, посла архивисте да истражује. Значи ако нема валидне информације за одређене предмете које је уметник предао, онда се бавимо истраживањем кроз разне литературе и медије и долазимо наравно до валидних информација", рекла је Ирина Кондић, кустоскиња Југословенске кинотеке.
„Спомен збирка Павла Бељанског" данас је један од најактивнијих легата. Добар пример је и Легат Љубице Цуце Сокић, која је своју заоставштину оставила различитим институцијама и омогућила да њена дела живе дуго широм Србије.
Коментари