Шекспир иза екрана и емотикона - на Дан књиге, "Слушај Петре" Ирене Ристић

- Слушај, Ромео!

- Чуј, слушај! Какви су то императиви?

Можете ли да замислите овакав онлајн дијалог Ромеа и Јулије 21. века, праћен низом емотикона који се смеју, плачу, вриште, наздрављају, преврћу на главу? Да ли би код њиховог литерарног оца Виљема Шекспира четовали?

Свакако, захваљујући чињеници да је писац рођен 23 априла, када је умро још један великан, Мигел де Сервантес, тај датум је проглашен за Светски дан књиге. Читав април поприма обележје књиге, а савремена литература печат времена.

Пред нама је роман у форми чета

Реалност наше свакодневне комуникације ауторка је истовремено духовито и темељно пренела у књижевност и створила оригинално дело.

Њени јунаци су Петар и његова интернет пријатељица која своје поруке потписује различитим именима, Лавинија, Вања, Ката, Славица, Петра... Име мења у "заносу самообмане" у зависности од тренутног стања ума и духа и ненаметљиво покреће једну од тема књиге - питање идентитета.

Петар је пита: "Шта тачно покушаваш док махниташ са свим овим ликовима, док од њих правиш асортиман, као да су артикли у пакленом округу купопродаје, а при том све постављаш широко и неухватљиво, ван свих очекивања, ван дохвата."

Филтери за улепшавање лица али не и стања душе

Игра на карту недоступности, а уклапа се у стереотипе, "у укројене џепове, ...како већ доликује идентитетима који се репродукују само из свог забрана."

И она воли да се гледа само у сопственом огледалу, не у очима других. Чак ни Петра. Стално заказују сусрете који се никада неће остварити. Задржавају се у виртуелном свету где постоје филтери за улепшавање лица, али не и стања душе. Нашла је и у стварности решење које гаји отуђеност:

"- Хоћу да направим острво.

- Занимљиво. Од чега?

- Да пронађем, измислим, свеједно. Може да послужи и неко право. Живела бих тамо и правила нешто. Можда бих и само живела, а да ништа не правим.

- Сама? Без људи?

- Било би ту и неких људи, али не много, и не сувише близу."

Осмех, загрљај, уперени кажипрст

Њихови разговори су духовити, Причају о баналним стварима живота, куповини млека, вожњи аутобусом до Церака, боји косе, о ретроградном чивилуку, њеној бризи за "капитализам и ентанглмент теорију. Ништа мање "а онда о Шредингеровој мачки, како Цицерон заврши у темплејту, о Лорем ипсуму, делу његове теорије етике која говори о односу задовољства и бола, о филозофским темама.

Наравно, било о чему да причају мисао подвуку емотиконима које ауторка описује исписујући их курзивом - осмех, загрљај, уперени кажипрст... Како бисмо иначе данас губили време на речи којима се дели туга и радост са неким, изражава чуђење, одушевљење? Једним кликом све је речено. Може и више њих ако су осећања баш у узлету. Притискамо све што је у понуди у шареном телефонском стикер шопу. А шопинг је неизоставни део живота. Конзумеризам је снажно обележје наших дана, па свака пауза живота мора да буде попуњена пропагандним порукама. Оне се у књизи прецизно наслањају на разговоре јунака.

На пример препоруком "капи за смиривање живаца и опуштање, са екстрактима пажљиво одабраних биљака из планинских подручја Србије. Ако купите три бочице од 100 мл четврта је бесплатна. Пронађите свој унутрашњи мир."

У добробитима технологије

О Петру мало сазнајемо, али довољно да схватимо да је симбол човека заробљеног у добробитима технологије: гомилама мејлова, смс порука, jitsi-zoom-google meet-ова, slack и discord emailing листа, вибер група и сигнала, телеграма, WhatsAppa, скроловања по мрежама.

"Колико порука се врти на разним групама и мејлинг листама, софтверима који су смишљени за кабасте пројекте и локалне пројектиће. Колико сувишних питања и коментара примама кроз разне апликације и месенџере."

Ирена Ристић користи све језичке инструменте карактеристичне за онлајн живот: реченице које су често довршене само у мислима саговорника, енглеске скраћенице, жаргон, емотиконе које описује, темплејте. Иронично речено свако ко држи до себе, чак и ако води рачуна о лепом изражавању, написаће у поруци као јунак ове књиге "Цимни ме", а никако "позови", уместо "молим те" "плс"... Ауторка одлично познаје језик, односно психолошки аспект коришћења речи, израза, реченичних склопова.

Савршен је контраст савременог речника с подсећањем на заборављене речи, појмове попут трикотажа, еспадрила, поштеда, комитет...

Поново Ирена Ристић, као што нас је навикла претходним књигама, удружује све своје струке у висок квалитет дела - психологију, режију, уметност...

Доследна је и у белешци о аутору:

"Себе описује глаголима, више но именицама.

Дела се рачунају, не? Својства по себи не постоје, каже Петар.

Миг-осмех."