Откривени нови гени одговорни за дислексију

Масивна студија која је обухватила генетске податке преко 1,2 милиона људи идентификовала је више од десет нових генских региона повезаних са дислексијом.

„Спровели смо највећу генетску студију дислексије до сада“, пишу аутори студије, предвођени молекуларном генетичаром са Универзитета у Единбургу, Хејли Маунтфорд. Дислексија је неуроразвојна разлика у мозгу која може отежати одређене аспекте живота.

У актуелној студији, учесници су имали потешкоћа са читањем и/или писањем, иако то није случај код свих људи са дислексијом; неки сматрају да су други аспекти вербалне обраде изазовнији од њихових вршњака, као што су правопис и граматика или праћење вербалних упутстава.

Као и код других неуродивергенција, попут аутизма, дислексија долази и са неким предностима, као што је већа невербална креативност.

Претходне студије које су рађене упоређивањем близанаца, сугерисале су да гени снажно одређују дислексију, па су Маунтфорд и колеге прихватили изазов да утврде које су те генетске повезаности

Њихова студија целог генома идентификовала је 80 региона повезаних са дислексијом, укључујући 36 региона који раније нису били пријављени као значајни.

Тринаест тих региона било је ново за науку, без претходне везе са дислексијом.

Многи од новоповезаних гена укључени су у рани развој мозга.

Као што се очекивало, неки од њих су заједнички са ADHD (синдром дефицита пажње и хиперактивности), који се често може јавити уз дислексију.

У огромним скуповима података, истраживачи су такође пронашли корелације између дислексије и различитих нивоа хроничног бола.

„Основни механизам остаје неразјашњен, међутим, генетско преклапање између фенотипова повезаних са болом и неуроразвојних особина може указивати на заједничку биолошку основу“, пишу Маунтфорд и тим у свом раду.

Са овим новоидентификованим генским асоцијацијама, истраживачи би коначно могли почети да разоткривају ове везе.

Истраживање је објављено у часопису Трансационална психијатрија.