Ијан Мекелен: Гандалф би победио Дамблдора, мој стан у „Београду" сада је канцеларија градског већа

Славни глумац са титулом сера за Гардијан говорио је о променама британског позоришта у односу на пре шест деценија када је почео да се бави глумом.

Први посао добио је 1961. године у позоришту „Београд" у Ковентрију, првом британском јавном позоришту изграђеном после Другог светског рата уз државна средства.

Позориште је добило назив по престоници Србије, јер су се два града збратимила након што су оба тешко страдала у бомбардовању.

„Моја недељна плата била је осам фунти, довољно да платим стан, који је коштао три гвинеје, и да пристојно живим. Мој стан у Београду, направљен за члана распуштене трупе, данас служи као канцеларија градског већа за образовање и рад са заједницом. Оно што се није променило од 1961. јесте ентузијазам публике за живо позориште, било класично или ново написано. Одлазак у позориште и даље је једна од главних забава у Великој Британији".

Глумац би волео да се врати у време и упозна Шекспира јер има неколико питања за писца.

„Питао бих га: ’Дакле, јесте ли ви заиста написали те драме и играли у њима? Сигуран сам да јесте, али неки прилично разумни људи у то не верују. Такође, можете ли да нацртате план оригиналног позоришта Глоб, за које сумњам да није имало она два упадљива стуба који заклањају поглед у данашњем Шекспировом Глобу на Саут Бенку“, рекао је шаљиво времешни Мекелен.

Мекелен се радо присећа наступа на Гластонбери фестивалу 2025. године, када је наступио са групом „Сизор систерс".

„За разлику од многих мојих пријатеља, никада нисам желео да будем поп певач – али је опојан осећај наступати пред одушевљеним фановима. Цео наступ деловао је као један дугачак наклон публици, испуњен љубављу и захвалношћу", рекао је славни глумац.

Гандалф као део његове личности

Мекелен је најпознатији по улози чаробњака Гандалфа у трилогији Господар прстенова која је рађена по романима Џона Роналда Руела Толкина.

„Зашто би се уопште борили? Али Гандалф би победио, наравно. Он је оригинални чаробњак“, рекао је Мекелен.

Доминик Монаган тврди да је видео Дејвида Боувија на аудицији за Гандалфа, али Мекелен ништа не зна о томе.

„Никада нисам успео да убедим Питера да потврди ко је одбио улогу живота. Што се Боувија тиче, он није био једина велика музичка звезда која је желела да буде једнако успешна и у филмовима, али у томе никада није у потпуности успео. Иако је Гандалф повезан са магијом и натприродним, мене је највише привукла његова људскост – нека врста старог скитнице кога бисте могли да сретнете како лута путевима Средње земље. Можда би Боуијев упечатљив изглед и глас више нагласили његову натприродну страну“, сматра сер Ијан.

Глумац је власник паба и сматра да се у њему налази реквизит који госте одвраћа од невоља, јер никог никада није избацио.

„Можда зато што Гандалфов штап стоји иза шанка у пабу ’Грејпс’ и одвраћа хобите Средње земље и госте из Лајмхауса од несташлука“, нашалио се.

Најгори савет који је добио

Мекелен је крајем осамдесетих година прошлог века јавно говорио о својој хомосексуанлости, а то је касније довело и до најлошијег савета који је добио у каријери.

„После представе ’Бент’ Мартина Шермана 1979. године – драме која је свет упознала са прогоном хомосексуалаца у нацистичким логорима Трећег рајха – један од најпознатијих и најцењенијих британских глумаца дошао је иза сцене. Алек Гинес је веома формално седео у мојој гардероби, одушевљен представом, пре него што ме је позвао на вечеру. Глупо сам одбио", рекао је за Гардијан.

После 10 година му се поново указала прилика да седи са Гинесом, што је и прихватио.

„Повео ме је на италијански ручак у Пимлику, где смо разговарали о свему и свачему, док није покренуо прави разлог због ког ме је позвао. Чуо је за мој рад на оснивању организације ’Стоунвол’ – групе која се борила да лезбејке и хомосексуалци у Великој Британији имају иста права као и сви остали. Сматрао је помало неприкладним да се глумци мешају у јавне и политичке послове и саветовао ме је, готово молио, да се повучем. То је био савет старије генерације који нисам послушао“, истакао је Мекелен.

За крај интервјуа, Мекелен се осврнуо и на Хамлетово питање.

„Када сам играо Хамлета у касним двадесетим, мислио сам да ’бити’ значи живети пуним плућима. Када сам се улози вратио пре неколико година, схватио сам да Хамлет одговор даје на крају драме речима: ’Нека буде’. И ја данас мислим тако“, поручио је британски глумац на крају.