И пренизак и превисок тестостерон могу бити повезани са поремећајем срчаног ритма

Подизање ниског нивоа хормона може деловати као једноставан начин да се поново успостави равнотежа, али када је реч о тестостерону, здравствене користи могле би да зависе од тога колико се његов ниво повећа.

Тестостерон помаже у одржавању сексуалне жеље, мишића и костију. Неки мушкарци са недостатком овог хормона примају терапију замене тестостерона. Али да ли ниво овог хормона може да утиче и на то колико правилно срце куца?

Преглед објављен у часопису Journal of the Endocrine Society, који је предводио кардиоваскуларни истраживач Ананд Реди Малигиреди са Медицинског центра Универзитета Канзас, бави се управо тим питањем. Тим истраживача анализирао је постојеће студије на људима, као и лабораторијска истраживања.

Њихов закључак је да су и ниски и високи нивои тестостерона повезани са већим ризиком од поремећаја срчаног ритма, иако још није јасно да ли је сам хормон директно одговоран за тај ризик. Истраживачи наводе да би ризик могао бити најмањи када се ниво тестостерона налази приближно на средини нормалног распона.

За мушкарце којима је потребна терапија тестостероном, ово би могло да помогне у одређивању нивоа хормона који лекари треба да циљају, као и начина на који би пацијенте требало пратити током лечења.

Поремећај о коме је реч настаје када горње коморе срца изгубе координисани ритам. Назива се атријална фибрилација и може изазвати осећај лепршања или неправилног рада срца, умор и вртоглавицу, мада неки људи немају никакве симптоме. Она такође повећава ризик од можданог удара, а неким пацијентима је потребно дуготрајно лечење лековима за разређивање крви.

„И премало и превише тестостерона изгледа да повећавају ризик од атријалне фибрилације, кроз одвојене биолошке механизме“, каже коаутор студије и кардиолог Раџат Баруа из Медицинског центра за ветеране у Канзас Ситију.

Раније студије на популацији већ су повезивале низак ниво тестостерона са већим ризиком од овог поремећаја срчаног ритма. Међу њима је и Фрамингамска студија срца, која је показала да су нижи нивои хормона били повезани са већим ризиком од развоја атријалне фибрилације у одређеним старосним групама.

Докази који се односе на више нивое тестостерона укључују анализу 4.570 старијих мушкараца који претходно нису имали кардиоваскуларне болести.

Током медијане праћења од 4,4 године, мушкарци из две групе са највишим нивоима тестостерона имали су приближно двоструко већи ризик од атријалне фибрилације у односу на мушкарце из средње групе. Укупно је 286 мушкараца током студије развило овај поремећај. Иста студија није утврдила статистички значајно повећање ризика код мушкараца са најнижим нивоима тестостерона.

Шта је показало испитивање TRAVERSE?

Студија TRAVERSE из 2023. године испитивала је терапију тестостероном. У њој је насумично распоређено 5.246 мушкараца са ниским нивоом тестостерона и постојећом кардиоваскуларном болешћу или повећаним кардиоваскуларним ризиком да примају или гел са тестостероном или гел који није садржао тестостерон.

Атријална фибрилација јавила се код 3,5 одсто мушкараца који су примали тестостерон и код 2,4 одсто оних у контролној групи.

Међутим, студија није показала повећање ризика у свом главном комбинованом показатељу, који је обухватао смрт од кардиоваскуларних узрока, несмртоносни срчани удар или несмртоносни мождани удар.

Лабораторијска истраживања указују на то да би низак и висок ниво тестостерона могли да утичу на срце различитим путевима. Ниски нивои могу да поремете регулацију калцијума унутар срчаних ћелија, док виши нивои могу да промене струјање калијума. Ови процеси помажу у контроли електричних сигнала који координишу рад срца.

Истраживачи препоручују да се пре почетка терапије процене здравље срца и други фактори ризика код пацијента. Требало би узети у обзир и гојазност, висок крвни притисак, конзумирање алкохола и апнеју у сну, стање код којег се дисање током спавања изнова зауставља и поново покреће. Вишак масног ткива сам по себи повезан је са нижим нивоом тестостерона.

Ипак, важно је напоменути да се не слажу све студије са овим налазима. Анализа из 2024. године, која је обухватила 106 рандомизованих студија, није утврдила статистички значајно повећање ризика од атријалне фибрилације када су заједно анализирана испитивања осим студије TRAVERSE.

Такође, опсервационе студије не могу да докажу да су нивои хормона изазвали поремећај. Оне само показују повезаност између података.

Још није доказано да циљање нивоа тестостерона на средину нормалног распона заиста смањује ризик од атријалне фибрилације. Ипак, ови налази могли би да помогну у усмеравању ка индивидуализованијем приступу лечењу тестостероном и праћењу пацијената.

За сада су потребна додатна клиничка испитивања како би се утврдило да ли такав приступ заиста доводи до мањег броја поремећаја срчаног ритма.

Истраживање је објављено у часопису Journal of the Endocrine Society.