Календар Пирели први пут у Индији: три фотографска погледа на земљу између традиције и будућности

Уске улице старог Делхија, небодери Мумбаја и пејзажи Раџастана први пут су на страницама Календара Пирели. Педесет треће издање представљено је у Њу Делхију.

Први пут у историји календара, у истом издању појављују се радови троје фотографа: Норвежанина Солвеа Сундсбоа и индијских фотографа Рагуа Раија и његове ћерке Авани. Њихове фотографије показују три различита погледа на земљу у којој се прошлост и будућност, свакодневни живот и гламур стално преплићу.

Од рекламе за гуме до култног календара

Календар Пирели настао је 1964. године, када је британско представништво италијанске компаније тражило начин да се издвоји од конкуренције. Идеју је осмислио Дерек Форсајт, тадашњи директор уметничког сектора и оглашавања, а прве фотографије снимио је Роберт Фриман, познат и по портретима „Битлса“.

Календар је замишљен као поклон пословним партнерима и важним клијентима, али је убрзо прерастао ту улогу. Уместо фотографија производа, у њему су се нашли радови угледних фотографа, а пред њиховим објективима светски познати модели, глумице и уметнице.

Данас се Календар Пирели, познат и као The Cal, убраја међу најпрестижније пројекте модне и уметничке фотографије. Не продаје се, већ се штампа у ограниченом тиражу и традиционално дели одабраним пословним партнерима и личностима.

„Календар је из године у годину постао уметнички предмет који се с нестрпљењем очекује. Он не мора ништа да продаје нити да промовише, већ да изрази уметничку визију”, рекао је извршни председник „Пирелија“, Марко Тронкети Провера на представљању новог издања.

Девет жена и земља ван стереотипа

Норвешки фотограф Солве Сундсбо, који је потписао и издање за 2026, у Раџастану је снимио портрете девет жена чији су животи и каријере повезани са Индијом.

Међу њима су глумица и продуценткиња Фрида Пинто, позната по филму Милионер из блата, глумица Адити Рао Хидари, музичарка и композиторка Анушка Шанкар, песникиња Рупи Каур, манекенке Лакшми Менон и Бавити Мандава, као и ауторка и телевизијска водитељка Падма Лакшми. На фотографијама је и Авани Раи, која у овом пројекту има улогу и фотографкиње и модела.

Снимања су одржана у тврђави Џајгарх у Џајпуру и у месту Аџабгарх. Сундсбо је желео да кроз боје, текстуре и светлост прикаже саме жене, а не да од њих направи симболе целе земље.

Фрида Пинто каже да издање има посебан значај управо зато што је посвећено Индији.

„Немогуће је у једном портрету или збирци фотографија обухватити сву њену сложеност, али ово доживљавам као снажан приказ земље која се мења”, рекла је глумица.

Нада се да ће фотографије помоћи да се разбију стереотипи о Индијкама као женама које су све исте, традиционалне, тихе и потчињене.

Сундсбо признаје да је морао да преиспита сопствени поглед на земљу коју фотографише. Као европски аутор, желео је да избегне унапред створене представе о Индији, па је са женама разговарао пре снимања.

Његов ранији израз био је стилизованији и технички конструисанији, а данас, каже, тежи природнијем и аутентичнијем портрету.

Очеве фотографије на истим улицама

Друга прича овог издања је личнија. Рагу Раи, један од најзначајнијих хроничара живота у Индији, преминуо је у априлу 2026, неколико месеци пошто је прихватио позив да учествује у пројекту.

Више од шест деценија фотографисао је Индију, њене становнике, ритуале, градове и друштвене промене. За Календар Пирели желео је да свој дугогодишњи поглед споји са савременим животом земље.

После његове смрти, пројекат је наставила ћерка Авани Раи, такође међународно призната фотографкиња. Вратила се на места на којима је отац некада фотографисао и старе снимке повезала са данашњим животом на истим улицама.

У старом Делхију то су пијаце цвећа, уски пролази, школе и људи на свакодневним пословима. У Мумбају, поред традиционалних рибарских насеља, на фотографијама су небодери, кровови нових зграда, свет моде и филма.

Авани је за пројекат окупила велики број људи: становнике градова, младе, плесаче, извођаче, моделе и занатлије. Учествовали су и њена мајка и глумац Ранвир Синг.

„Мој отац је припадао улици”, рекла је Авани о одлуци да настави његову идеју на местима на којима је он стварао. Наслеђе, сматра, не значи понављати оно што је радила претходна генерација. Желела је да остане верна сопственом изразу, а да сачува очев поглед на људе и земљу.

„Прошлост ће увек постојати у садашњости. Она је свуда, у нијансама”, каже фотографкиња.

Фотографија као сведочанство времена

За Авани Раи фотографија је и начин да се забележе промене које се одвијају пред нашим очима. „Када се живот одвија управо испред ваших врата, имате одговорност да га документујете”, рекла је.

На питање о ограничавању доступности појединих фотографија и могућности да се одређени догађаји не виде у јавности, одговорила је да радије допушта да њене фотографије говоре уместо ње. Уметност је, сматра, увек повезана са политиком, јер начин на који посматрамо и приказујемо стварност никада није потпуно одвојен од света у којем живимо.

Сундсбо, у време када вештачка интелигенција све више улази у фотографију, инсистира на личном погледу и креативности. За њега је она алат, али не и замена за ауторски израз.

Календар за 2027. садржи 36 фотографија: 18 потписује Сундсбо, а других 18 припадају пројекту Рагуа и Авани Раи. Прве су пажљиво компоновани портрети девет жена, а друге документарне слике Индије снимљене на улицама.

Дакле једна земља са три фотографска погледа и две генерације. Овогодишње издање познатог календара сведочи о томе колико је различитих прича потребно да би се приближили сложености земље каква је Индија.