субота, 03.10.2026, 10:20 -> 10:30
Извор: РТС, The Conversation, BBC
Жене све чешће користе тестостерон – шта о томе каже наука
Све више жена окреће се тестостерону како би ублажиле симптоме менопаузе, а неке су спремне и да се представе као мушкарци како би дошле до гела који садржи овај хормон. Иако се тестостерон углавном везује за мушкарце, производи га и женски организам и има важну улогу у бројним процесима. Научни докази о користи терапије најјачи су када је реч о смањеној сексуалној жељи, док су њени други ефекти, а посебно дугорочна безбедност, још недовољно истражени.
Недавни извештај Би-Би-Сија указао је на случајеве жена које се представљају као мушкарци како би дошле до тестостеронског гела, надајући се да ће им помоћи код симптома менопаузе. Разлог је то што препарати тестостерона намењени женама и даље нису лако доступни.
Истовремено, интересовање жена за терапију овим хормоном расте, што отвара питање колико она заиста може да помогне и какве ризике носи.
Тестостерон се обично сматра пре свега мушким хормоном. Повезује се са пубертетом, развојем мишића и репродуктивном функцијом. Међутим, и женски организам производи тестостерон, а он има значајну улогу у бројним процесима у телу.
Иако је његова концентрација у крви код жена обично десет до 15 пута нижа него код мушкараца, тестостерон је и даље биолошки активан.
Жене га производе у јајницима и надбубрежним жлездама, а организам га ствара и претварањем других хормона у масном ткиву, кожи и мишићима. Део тестостерона затим се користи за стварање естрадиола, главног облика естрогена код жена у репродуктивном добу.
Међутим, улога тестостерона није само у стварању естрогена. Он директно делује на ткива широм организма – укључујући кости, мишиће, срце, крвне судове и мозак. Управо због тога истраживачи све пажљивије проучавају његов могући утицај на здравље жена.
Ниво тестостерона опада и пре менопаузе
Као и код мушкараца, ниво тестостерона код жена постепено опада током репродуктивног периода живота, иако се тај процес разликује од особе до особе.
Пад почиње знатно пре менопаузе и, за разлику од естрогена, ниво тестостерона не смањује се нагло са наступањем менопаузе и слабљењем функције јајника.
Додатни проблем представља утврђивање колико је његов ниво заиста опао. Концентрације тестостерона код жена толико су ниске да су стандардни тестови крви дуго имали потешкоћа да их поуздано измере. Због тога је тешко прецизно одредити шта се код жена може сматрати „нормалним“ нивоом тестостерона.
Ипак, све већи број жена после менопаузе интересује се за терапију овим хормоном.
Шта показују научни докази
Пошто је познато да тестостерон утиче на сексуалну жељу, једна од његових највише проучаваних примена код жена јесте лечење поремећаја хипоактивне сексуалне жеље (HSDD) – трајно смањене сексуалне жеље која изазива нелагоду или узнемиреност.
Метаанализа из 2019. године, која је обухватила 36 рандомизованих испитивања, показала је да пажљиво дозирана терапија тестостероном код неких жена у постменопаузи може да побољша сексуалну жељу и задовољство.
Међународне клиничке смернице препознају терапију тестостероном као третман заснован на доказима за HSDD. То је уједно једино стање код жена за које тренутно постоји довољно клиничких доказа да би се препоручила терапија тестостероном.
Сексуална жеља, међутим, не зависи само од једног хормона. На њу утичу партнерски односи, стрес, умор и ментално здравље, па је тестостерон само један од више фактора, а не својеврсни „главни прекидач“.
Када је реч о другим могућим ефектима тестостерона, квалитетни докази из клиничких испитивања код жена углавном недостају. То, међутим, не значи нужно да тестостерон нема шири утицај на женско здравље.
Рандомизована испитивања најпоузданији су начин да се утврди да ли одређена терапија изазива конкретан ефекат, али ни она не могу да обухвате све што се дешава у свакодневној медицинској пракси.
Пацијенткиње могу имати и друге здравствене проблеме или истовремено узимати више лекова, па је понекад тешко утврдити да ли је побољшање последица тестостерона или неког другог фактора.
Тестостерон није замена за стандардну хормонску терапију
Тестостерон није замена за уобичајену хормонску терапију у менопаузи. Када се прописује, обично се користи уз естроген, а понекад и прогестерон.
Неке жене наводе да ни након што је њихова стандардна хормонска супституциона терапија оптимално прилагођена и даље немају осећај да су сви симптоми довољно ублажени, док им додавање тестостерона доноси приметну промену.
Жене и лекари који користе тестостерон у лечењу симптома менопаузе наводе побољшања која нису ограничена само на сексуалну функцију.
Недавно истраживање спроведено у Великој Британији на 510 жена у специјализованој клиници за менопаузу показало је да су после четири месеца употребе тестостеронског гела испитанице пријавиле побољшање расположења, когнитивних симптома и либида.
Ти резултати су значајни за даља истраживања, али сами по себи не доказују да је управо терапија тестостероном изазвала забележене промене.
Подаци из свакодневне медицинске праксе не могу да замене рандомизована клиничка испитивања. С друге стране, недостатак великих студија не значи да запажања жена и лекара треба одбацити. Она могу да укажу на ефекте које би требало детаљније испитати у будућим клиничким студијама.
Препарати за жене и даље тешко доступни
Иако су докази о употреби тестостерона код жена најубедљивији када је реч о сексуалној жељи, препарати направљени посебно за жене много спорије стижу на тржиште.
У Сједињеним Америчким Државама, на пример, и даље не постоји одобрен препарат тестостерона намењен женама.
Од три главна полна хормона која производе јајници, за естроген и прогестерон постоји велики број препарата одобрених за употребу код жена. Са тестостероном је ситуација другачија – препарати намењени женама и даље су ограничено доступни у многим земљама.
То је случај упркос доказима да се тестостерон може безбедно користити код жена ако се примењује у дозама које одржавају његов ниво у физиолошким границама карактеристичним за женски организам.
Међународне смернице већ су указале на недостатак одговарајућих препарата и позвале на развој терапија тестостероном посебно прилагођених женама.
Овим питањем сада се баве и регулаторна тела. Америчка Управа за храну и лекове (FDA) одржала је у септембру 2026. године јавну радионицу посвећену недостацима у постојећим научним доказима и потреби за будућим развојем лекова у овој области.
Аустралија је направила значајан искорак са препаратом Андрофем, кремом са тестостероном која је 2020. године званично регистрована за употребу код жена. У Великој Британији је у јулу 2025. добила дозволу за стављање у промет, али још није рутински доступна преко Националне здравствене службе.
Десетина кесице мушког гела – непрецизно решење
У недостатку препарата намењених женама, као алтернативно решење користи се тестостеронски гел за мушкарце, при чему жене одокативно одмеравају приближно десетину садржаја кесице.
То је непрецизнији начин примене хормона чија је терапијска доза за жене веома мала. Ако се нанесе превелика количина, ниво тестостерона може да порасте изнад жељених вредности, што повећава вероватноћу нежељених ефеката, попут акни и појачане длакавости лица или тела.
Још важније, подаци о дугорочној безбедности употребе тестостерона код жена и даље су ограничени, посебно када је реч о ризику од срчаних обољења, можданог удара и рака дојке.
Разлог је то што су досадашња клиничка испитивања углавном трајала кратко и често нису обухватала жене које су већ имале повећан ризик од тих обољења.
Потражња расте упркос недоумицама
Упркос недовољно истраженим дугорочним последицама, потражња за тестостероном међу женама наставља да расте.
Број рецепата за тестостерон издатих женама у оквиру Националне здравствене службе у Енглеској повећан је приближно десет пута између 2015. и 2022. године. У Сједињеним Америчким Државама прописивање тестостерона готово се утростручило током протекле деценије.
Све већа потражња додатно указује на потребу за одобреним препаратима тестостерона који су посебно намењени женама – не само како би терапија била доступнија и прецизније дозирана, већ и како би њени ефекти и дугорочна безбедност могли да буду испитани са потребном научном строгошћу.