Вечерас померамо сатове уназад – како се прилагодити зимском времену и победимо социјални џет лег

Следеће ноћи спаваћемо сат времена дуже, јер се казаљке враћају уназад. Иако друштвени сат на зиду или мобилном телефону лако мењамо, наш унутрашњи биолошки сат не функционише на исти начин. Он се не прилагођава тако брзо новим конвенцијама, па овај додатни сат сна неким људима може донети умор и пореметити свакодневни ритам.

Према речима др Драгана Хрнчића, неурофизиолога и стручњака за сан, ми заправо само добијамо прилику да спавамо дуже, али ће нас организам у почетку будити по старом, устаљеном режиму.

Како објашњава Хрнчић, одређеном броју људи је обично потребно између два и пет дана да успоставе нови ритам. Због ове привремене неусклађености биолошког и друштвеног сата наступа стање које се у медицини назива социјални џет лег.

Медицинска струка све јасније упозорава на негативне последице оваквих промена. Стручна удружења су постигла консензус да померање часовника није добро за организам и дугорочно здравље. Економске добити и уштеде енергије из средине прошлог века одавно су се изгубиле, док пракса померања времена данас доноси много веће директне и индиректне трошкове у здравственом систему.

Сан као темељ општег здравља

Недавни Европски конгрес о спавању у Мастрихту, који је окупио више од 3.500 делегата, потврдио је растућу свест о важности спавања у свим гранама медицине. Лекари данас истичу да постоје три основна стуба здравља, а то су квалитетна исхрана, редовна физичка активност и квалитетно спавање.

Овој чињеници се посвећује све више пажње како у научним истраживањима, тако и у свакодневној клиничкој пракси.

Савремене технологије и апликације за паметне уређаје омогућавају нам да детаљније пратимо своје навике током ноћи. Иако ове иновације могу бити корисне, стручњаци упозоравају да не треба бити оптерећен самим бројкама нити их тумачити једнозначно.

Уместо тога, саветује се праћење општих трендова квалитета сна, док се у случају озбиљнијих индикација или дуготрајних поремећаја треба обратити лекару.

Припрема организма и вечерња рутина

Да бисмо телу олакшали прелазак на зимско рачунање времена, дан пре померања сата би требало искористити за активности на отвореном. Боравак на сунцу и физичка активност помажу да се организам природно умори и повећа потребу за сном.

На овај начин стварамо услове да увече будемо поспанији, што нам омогућава да заиста искористимо тај додатни сат за квалитетан одмор.

Значајну улогу у регулацији биолошког сата игра и светлост, па се препоручује излагање великој количини светла непосредно по устајању. То је примарни начин да се разбудимо, што може бити изазовно током зимских месеци када јутра често свићу у мраку.

Осим дневне светлости, пресудна је и доследност, односно успостављање рутине у којој одлазак у кревет и буђење прате јасан и устаљен распоред сваког дана.

Још један битан фактор који усклађује наш унутрашњи сат јесте време узимања оброка. Хрнчић је истакао да јаки оброци никако не би требало да се конзумирају најмање два до три сата пре спавања.

Узимање хране непосредно пре одласка у кревет шаље сигнал телу да треба да буде активно и да вари храну, чиме се директно ремети и отежава процес успављивања.