Да ли додати протеини заиста побољшавају нутритивну вредност хране

Уобичајени савет који дају сви, почев од фитнес инфлуенсера па све до доктора и нутрициониста је да нам треба више протеина. Иако протеини играју кључну улогу у одржавању наше мишићне масе и општег здравља, повећана пажња о важности протеина у медијима и фитнес круговима је изазвала пораст броја производа који се продају посебно због њиховог високог садржаја протеина.

Неке чоколадице, сладолед, пице, кафа, па чак и алкохолна пића сада се продају као протеинска храна.

Жеља да свуда додајемо протеине можда нас је одвела предалеко. Протеини свакако јесу важни за наше здравље, али већини нас ове намирнице богате протеинима нису потребне у редовној исхрани.

Такав маркетинг може довести до такозваног хало ефекта, где потрошачи погрешно изједначавају висок садржај протеина са укупном нутритивном вредношћу хране.

Протеини су неопходни за одржавање мишићне масе и правилног функционисања имуног система.

Према нутриционистичким смерницама, требало би уносити 0,75 грама протеина по килограму телесне тежине дневно. Међутим, постоје докази да је ова количина недовољна и да би препорука требало да буде око 1,2 до 1,6 грама по килограму телесне тежине дневно.

Такође постоји велики број доказа који сугеришу да се количина протеина која нам је потребна мења у зависности од нашег здравственог стања. На пример, људи треба да једу више протеина када се опорављају од болести. Истраживања такође показују да старије особе треба да уносе најмање 1,2 грама по килограму телесне тежине како би се носили са губитком мишићне масе који се јавља у познијим годинама.

Спортисти такође морају да уносе већу количину протеина да би им тело издржало тренинг и да би могло да се опорави.

Штавише, са растом популарности лекова за мршављење, све се више наглашава важност уноса протеина како би се смањио губитак мишића приликом смањења телесне тежине.

Стручњаци, међутим, истичу да то што су протеини добри за одржавање мишићне масе, не значи да је боље унети већу количину. У ствари, чини се да чак и када конзумирамо велике количине протеина, тело заправо користи само један део.

Већини је вероватно потребно мало више протеина него што сугеришу тренутне смернице, али мање него што наводе инфлуенсери на друштвеним мрежама (неки чак сугеришу да нам је потребно и до три грама протеина по килограму телесне тежине).

Неопходна количина протеина која се наводи у складу са новијим тврдњама стручњака (између 1,2 и 1,6 грама по килограму телесне тежине дневно) је близу просечне потрошње протеина у већини западних земаља.

Већина људи ће вероватно имати користи од тога што ће размишљати о уносу протеина, чак и у случају да не воде рачуна о количини протеина коју конзумирају, већ о квалитету и учесталости избора протеина. У идеалном случају, требало би да тежимо томе да чешће током дана конзумирамо мале количине хране богате протеинима.

Препоручена дневна доза за одржавање мишића уз физичку активност, у ствари би била око 20 до 30 грама протеина у сваком оброку. У идеалном свету, ти протеини би требало да су из намирница као што су ораси, семенке, млеко, јаја и махунарке. Производи обогаћени протеинима изборили су се за своје место у исхрани модерног човека као брза и лагана ужина – посебно код оних који немају довољно протеина у сваком оброку. Међутим, такве производе треба јести умерено.

Високопроцесуирани производи

Супермаркети су пуни производа појачаних протеинима. Онима који немају времена да се посвете Међутим, неки производи иако садрже додатне протеине, могу имати додатне шећере или друге угљене хидрате.

На пример, протеинско млеко често садржи двоструко више протеина од обичног млека. То се ради уклањањем воде или додавањем млека у праху.

Протеинске плочице су још један пример. У зависности од бренда који одаберете, поред додатних протеина, у њима се може наћи и висок садржај шећера.

Многи производи обогаћени протеинима деле још једну заједничку особину – спадају у категорију изузетно прерађене хране. У питању су прехрамбени производи у којима има састојака које обично не бисте пронашли у сопственој кухињи.

Истраживања показују да је редовно конзумирање толико обрађене хране у директној вези са лошијим здравственим стањем као што су кардиоваскуларне болести и дијабетес.

Стручњаци покушавају да утврде да ли је кривац за то сама обрада, лош нутритивни квалитет ових намирница или комбинација оба ова фактора.

Још један проблем са производима са повећаном количином протеина је то што, иако заиста садрже додатне протеине, неким производима можда недостају влакна, витамини и минерали. Недостатак влакана у исхрани тренутно је један од највећих фактора који доприносе лошем здрављу људи.

Свака храна има своје место у уравнотеженој исхрани. Али протеин је само једна компонента палете намирница које су неопходне у исхрани човека.

Пораст заступљености протеинских производа као здраве хране је забрињавајући.

Производи са повећаном количином протеина могли би да буду помоћ да уносимо довољно протеина, али их не треба мешати са здравом храном.

Они који желе да остваре своје циљеве у погледу уноса протеина, стручњаци поручују да бирају различите изворе протеина, а када је реч о пречицама, то јест протеинским производима да размисле о другим хранљивим састојцима као што су влакна како бисте заиста допринели свом здрављу.