Шта је дигитални стрес и како да се боримо са њим

Континуирано излагање дигиталним технологијама које за последицу има нарушавање менталног и физичког здравља назива се дигитални стрес. Иако није свака употреба дигиталне технологије лоша, поставља се питање границе након које наступа претеривање које може угрозити здравље.

„Кључна реч је умереност, али како доћи до те умерености? Данас имамо преплављеност информацијама, повезаност, имамо затим доступност мрежа и императив да будемо виђени и да се упоређујемо на тим мрежама. Имамо и послове који су везани за дигиталне технологије где оне бришу онај део између радног и личног живота, где се особа осећа стално доступна“, каже Мери Вукша психијатар и клинички фармаколог.

Са друге стране, истиче др Вукша, долази до страха од злоупотребе података, угрожавања личности, крађе идентитета, као и до страха од пропуштања – да нећемо све погледати, бити активни, бити примећени.

Гошћа Јутарњег програма наглашава да је технологија толико напредовала да је данашњи начин живота незамислив без дигиталних технологија.

Утицај је приметнији код адолесцената, то јест оних који практично расту у свим сферама, развијају се когнитивно, емоционално и понашајно уз присуство дигиталних уређаја, а посебно су осетљиви јер су жељни припадности те прихватају новитете без размишљања о последицама.

„Пракса и истраживање показују исто и што се тиче адолесцената и што се тиче одрасле популације. Одрасла популација има неиздрживо више анксиозности, долази до депресивних симптома, паничних напада јер не могу да одвоје приватни живот од пословног, осећају да су стално доступни и да немају лични простор, немају време када се одмарају“, прецизирала је др Вукша.

Неретко, и деца и одрасли, скролују, претражују друштвене мреже чак и пред спавање.

Знак да смо претерали је присуство компулзије, односно имамо осећај да морамо да будемо присутни и да проверавамо информације. Недоступност може да изазове анксиозност и последичну депресију. Такође, ако нисмо присутни онлајн, долази до раздражљивости, до промене расположења и опет до депресије, описује др Вукша.

Додатни проблем јавља се код оних којима су модерне технологије потребне и за посао.

Да ли је дигитални стрес захтева помоћ стручњака

Борба са стресом који долази од присуства у онлајн простору или на дигиталним уређајима може се поделити у два дела – апстиненција од уређаја и структурисање времена које је везано за технологију.

„Детокс од дигиталних технологија подразумева да се одређено време проводи без технологија, значи када и где се укључују, да се обезбеде простори у кући у којима се не користи и за то време да се проводи активно време у стварном животу, у односима, интеракцијама и активностима“, наводи др Вукша додајући да је искључивање апликација или ограничавање времена које се троши на њих исто корисна метода.

У зависности од степена дигиталног стреса који се јавио, зависиће да ли ћемо се обратити стручњацима за помоћ или покушати да се изборимо сами.

„Ако говоримо о несаници, поремећајима спавања, хигијена спавања је доступна опет у свим садржајима. То је на један начин и парадокс и помоћ – постоје апликације које можемо користити да бисмо побољшали ментално здравље. Оне могу бити водичи за медитацију, пуну свесност, технике дисања, прогресивну мишићну релаксацију. Све то нам је доступно па не морамо да потражимо помоћ стручњака“, каже др Вукша.

Према њеној оцени, лекарима или терапеутима морамо се јавити у случају неиздрживе анксиозности, то јест стања у којем човек не може мирно да седи, паничних напада, социјалне анксиозности и осећаја кривице, безнађа, неприпадности, пада самопоуздања и депресије.