Све више младих са можданим ударом – најмлађи пацијент има 21 годину

Професоре, шта су сада окидачи и да ли вас брину подаци да имате повећан број пацијената и све више младих?

– Број прегледа и пријема на Клинику за неурологију Клиничког центра Србије је заправо значајно повећан. То се примећује у задњих пар недеља. Рецимо, прошлог петка смо имали рекордан број прегледа у неурологичкој пријемној амбуланти у Ургентном центру.
Оно што говори о повећаном приливу пацијената је свакако то да је Клиника за неурологију скоро у потпуности испуњена, значи сви последњи капацитети су нам пуни. Наравно, не ради се овде само о пацијентима са можданим ударима, укључен је један значајан број наших пацијената, бар тридесетак посто.

С обзиром да је Клиника за неурологију терцијарна кровна установа наше земље, онда свакако подразумева и лечење и пријем пацијената и других неуролошких патологија. Јасан је тренд и прилива и пријема пацијената на Клинику за неурологију у задњих пар недеља.

Када помињемо пацијенте са можданим ударом, рекли смо да је све више младих. Колико рецимо најмлађи пацијент у вашој установи има година? Да ли има неких фактора ризика и придружених болести?

– Значајан је прилив пацијената са можданим ударом и оно што свакако забрињава је и прилив све млађих пацијената. Рецимо, тренутно на клиници за неурологију, на одељењу за болести крвних судова мозга, најмлађи пацијент са можданим ударом има само 21 годину. Јасно је да су фактори ризика за атеросклерозу најчешћи разлог за шлог, односно, мождани удар који је настао као последица пре свега пушења, ређе, пуцања крвних судова, односно крварење у мождано ткиво.

Говоримо наравно о факторима ризика о којима морамо мислити и превенирати их. То су пре свега повећани крвни притисак, шећерна болест, повећане вредности масти у крви, гојазност, пушење, повећано конзумирање алкохолних пића и, не заборавимо, свакако кардиолошке болести, пре свега мислим на неке типове срчаних аритмија које могу да буду разлог за мождани удар.

Код млађих људи је ситуација другачија, овде је теже доћи до дијагнозе, с обзиром да ови људи најчешће и немају ове факторе ризика о којима сам говорио. А када су врућине, ту морамо да мислимо не само на класичне факторе ризика, него трагамо за разлозима за мождани удар.

Врућина може да допринесе на тај начин што долази до осцилације крвног притиска, не треба заборавити да не само повишен крвни притисак, него и снижене вредности крвног притиска, што се наравно дешава кад су веће температуре спољашње, може да код неких особа буде фактор ризика за мождани удар, пре свега мислим на особе које имају значајне стенозе крвних судова на првом месту каротидних артерија.

Које симптоме не смемо да игноришемо у наредном периоду? Колико заправо имамо времена да се јавимо лекару?

– Симптоми које не смемо да игноришемо су они који настају нагло, дакле дефиниција можданог удара је нагло настали испад неке неуролошке функције. Поменућемо само најчешће: поремећај говора, искривљеност лица, слабост неког екстремитета, односно једне половине тела најчешће, или трњење једне половине тела, а ређе се ради о симптомима који су последица проблема са циркулацијом у задњем или вертебралном базену, али их не треба свакако превидети, а то су вртоглавица, нестабилност, дупле слике или поремећаји вида.

Ако приметимо овакве симптоме, посебно када они настају из, да кажемо, пуног здравља, значи код особе која је претходно била добро, одмах се морамо јавити у хитну службу, зато што је заправо овде време кључно, кажемо време је мозак. Ако ти људи дођу у некаквом терапијском прозору који износи четири и по сата за примену терапије које реканализују, за неке друге методе је то нешто мало дуже, али свеједно, што пре се јавити, зато што ако пре отпушимо крвни суд, исход код ових пацијената је значајно бољи.

Ових дана биће топло, како да се заштитимо и да ли можемо можда удар да спречимо?

– Можемо значајно да смањимо ризик. То подразумева редовно узимање терапије прописане од стране других специјалиста, пре свега се овде мисли на контролу фактора ризика која сам поменуо.

Дакле, редовно узимање терапије, повремена контрола крвног притиска, односно повремена контрола шећера код особа које имају дијабетес и свакако редовно конзумирање довољних количина течности, најбоље да то буде најобичнија вода.