Занемарујемо здравље, превенцију избегавамо – порука је новог Штадиног извештаја

Магали Гинс из Белгије годинама новинарима из више од 20 земаља представља резултате здравственог истраживања које Штада спроводи од 2014. године. Она је бивша професионална каратисткиња, брине о здрављу, а њена деца тинејџери, веровали или не, не користе мобилне телефоне.

„Зависи и од здравственог система, али први корак морамо ми сами да направимо. Боље једна воћка дневно, него ниједна. Пробајте више да спавате, да не будете стално испред екрана компјутера или телефона. Не морате да трчите маратон, али уместо лифта изаберите степенице. Мали кораци и промене чине много и за физичко и за ментално здравље“, објашњава Магали Гинс, директорка Агенције за истраживања.

Истраживање је показало да тек сваки пети испитаник иде на све превентивне прегледе, 46 одсто иде на неке, а чак 34 одсто грађана Европе не одлази на превентивне прегледе. Највише о здрављу брину Холанђани, па грађани Словачке и Чешке, Португалије. Најмање о здрављу брину Румуни и грађани Казахстана.

А ми? Сваки други грађанин Србије, тачније 55 одсто, иде на све или неке од превентивних прегледа, поручујемо и да смо задовољни тим услугама. Већина каже да се мучи да одржи здрав начин живота због недостатка мотивације и времена. Мањак времена има скоро 40 одсто наших суграђана.

„Ментално здравље и економска ситуација и даље су кључни фактори који утичу на здравље појединца и стварају додатне препреке за боље здравље Европљана. Они који су забринути за финансије ређе успевају да воде здрав начин живота у односу на оне који немају тих брига“, истиче Питер Голдшмит, генерални директор Штада групе.

Да бринемо о здрављу највише нас мотивишу чланови породице, животни партнери, изабрани доктор – који односи 56 одсто гласова, па пријатељи и фармацеути.

Ипак, већина Европљана свакодневно пије и кафу и енергетске напитке, док трећина свакодневно конзумира и алкохол. Зависност од друштвених мрежа је такође проблем за трећину испитаника, трећина свакодневно пуши цигарете, електронске цигарете или вајпује.

„Наш извештај нуди чињенице о релевантним темама здравствене заштите, и тиме подстиче дебату међу кључним странама у здравству, од челних људи државе и институција, до медија. Јер без здравих грађана нема ни здраве ни сигурне будућности“, поручује Питер Голдшмит.

Овогодишње истраживање такође показује и да су грађани Белгије, Швајцарске и Данске најзадовољнији здравстевним системом. Најнезадовољнији су у Мађарској Бугарској, Ирској. Поверење у лекаре опште праксе исказује 81 одсто Данаца, али и 65 одсто Срба.