Мождани удар је ургентно стање код кога је сваки минут пресудан

Мождани удар је болест која у нашој земљи, као и у свету, сваке године односи велики број живота. Најчешће настаје услед прекида дотока крви у мозак и тада се ради о исхемијском можданом удару, а ређи узрок је прскање крвног суда. Додатни проблем ових дана праве и високе температуре, које смањују доток крви у мозак, па је опасност већа.

Гост Јутарњег програма, др Велибор Јолић, неуролог у специјалној болници „Свети Сава“ наводи да број можданих удара током ових врелих дана није био повећан, чак је инциденца нешто мања када се упореди са зимским периодом.

„Наравно то не значи да људи немају сметње. Имамо један велики број прегледа због неких општих симптома – слабости, малаксалости, нестабилности, вртоглавице, изнемоглости, неких утрнулости које су праћене повећеном психичком напетошћу. Тако да ми ту морамо да издиференцирамо шта је ту заправо мождани удар, а шта су неке објективне сметње које људи осјећају када су овако грозне врућине“, додаје др Јолић.

На овако високим температурама увек су најугроженији хронични болесници, истиче неуролог, а пацијенти који су преживели мождани удар су у највећем ризику, јер имају више фактора ризика и немају тако добру способност адаптације на временске неприлике.

Све млађа популација са неуролошким проблемима

Последњих десет година приметан је тренд да је значајно повећан број људи млађих од 50 година који имају мождани удар, истиче др Јолић.

„Појединачно, код млађих особа, најчешћи узрок настанка можданог удара је повреда крвног суда. Ми то зовемо дисекција, то је неко раслојавање крвног суда код неких нефизиолошких, непримерених, трзајних покрета врата, од саобраћених несрећа па до неких грубих киропрактика, до неког намештања атласа и аксиса, до неког прекомерног истезања врата“, објашњава неуролог.

Фактор ризика представљају и драматичне промене у начину живота – промене у начину исхране, све мање кретања и нездраве навике.

Како да препознамо симптоме можданог удара

Код можданог удара, у делићу секунде, нека битна функција организма испада из игре наглашава неуролог. Најчешће је то ослабљена једна страна тела, лева или десна, затим измењен осећај у једној страни тела, потпуно изгубљен осећај, умртвљеност, као да немамо једну страну тела. Јавља се проблем са говором или са неразумевањем говора.

„Можда је удар у ургентно стање и постоји специфично лечење у Специјалној болници 'Свети Сава' где се последњих петнаестак година примењује специфично лечење можданог удара које је успешније уколико се пацијент што пре јави“, наводи др Велибор Јолић неуролог у Специјалној болници „Свети Сава“.