Врућине све теже падају и здравима: Лекарка упозорава на ризике по срце и крвне судове

После кратког предаха – нови топлотни талас и температуре од 34 до 40 степени, а у централним и јужним крајевима и до и 42 степена. Тако ће бити све до уторка. О томе како овај нови талас утиче на наше здравље и како да се заштитимо, за РТС је говорила докторка Милијана Балевић из Националног института за срце и крвне судове „Дедиње“.

Високе температуре последњих дана довеле су и већи број пацијената у здравствене установе. Докторка Балевић каже да је број пацијената и прегледа повећан за око 20 одсто, али да су капацитети подигнути како би сваком пацијенту услуга била пружена благовремено и на прави начин.

„Повећао се број пацијената и број прегледа, наравно, за неких двадесетак процената, али наш менаџмент то већ зна, тако да смо подигли капацитете и заиста сваком пацијенту благовремено и на прави начин указујемо услугу“, каже др Балевић.

Радни дан, додаје, почиње рано ујутру и одмах се креће са прегледима. Неретко се ради без паузе све док се посао не заврши.

Најчешће се јављају хронични болесници

Пацијенти који ових дана најчешће долазе јесу хронични болесници, пре свега они са кардиоваскуларним обољењима. Њихове најчешће тегобе су низак крвни притисак, малаксалост, осећај конфузности, као и тегобе које се јављају у складу са променама временских услова.

Код неких пацијената терапија је већ коригована, док се код других то ради сада, у зависности од њиховог стања.

Докторка Балевић наглашава да су овакве реакције организма на временске услове очекиване.

Међутим, високе температуре могу бити веома тешке и за условно здраве, односно млађе особе које до сада нису имале кардиоваскуларне тегобе.

„Реално, овакве температуре су чак и за условно здраве особе јако тешке, али не требамо стварно да стварамо себи панику. Организам има своје компензационе механизме. Њему, организму, само требамо помоћи“, објашњава др Балевић.

Како помоћи организму током врућина

Као један од првих начина да се организму помогне издваја правилна исхрана. Докторка Балевић препоручује лагану, медитеранску исхрану, али и довољан унос течности.

Када говори о довољној количини течности, она наводи правило од 30 милилитара према телесној тежини.

Поред тога, важно је обезбедити довољно сна, избегавати веће физичке активности и добро организовати дан. То подразумева планирање активности и избегавање непотребног излагања високим температурама.

Као део заштите наводи и коришћење средстава за заштиту главе и очију.

Шта се дешава са кардиоваскуларним системом

Нови топлотни талас представља додатно оптерећење за организам, а посебно за кардиоваскуларни систем.

На високим температурама долази до поремећаја терморегулације и појачаног знојења, што за последицу има губитак течности, односно дехидрацију.

„На првом месту долази до поремећаја терморегулације, знојења, дехидратације, односно губитка течности што се тиче организма и самим тим је успорен, односно да, успорен је, крв постаје гушћа“, објашњава др Балевић.

Гушћа крв, како наводи, може да доведе до стварања тромба: „Гушћа крв може да ствара те такозване грудвице зване тромбићи. Они, ти тромби, могу да доведу до инфаркта, шлога, поремећаја ритма, некад и смртног исхода.

Због тога, како истиче, стално се апелује на довољан унос течности.

Иако се у овом тренутку у њеној установи не бележи повећан број инфаркта, кардиоваскуларне болести су и даље на првом месту, а инфаркти су чести. Истовремено, како наводи др Балевић, СТЕМИ мрежа функционише и пацијенти се благовремено збрињавају.

Ко мора да буде посебно опрезан

Искуство из праксе показује да посебну пажњу током периода високих температура морају да обрате старије особе, пре свега старије од 70 година. Посебно су угрожене и труднице, хронични болесници и деца.

За све њих, али и за здраве особе, важно је избегавати најтоплији део дана и веће физичке напоре. „Да избегавамо период од једанаест до седамнаест сати на отвореном, да избегавамо веће физичке активности и, наравно, да водимо рачуна о начину живота“, саветује др Балевић.

Зато током високих температура, поручује докторка, није потребно стварати панику, већ прилагодити понашање условима, обезбедити организму довољно течности и одмора и избегавати активности које представљају додатно оптерећење.