Болести које не видимо нису нестале – зашто се морбили враћају и где грешимо са антибиотицима

Са поласком деце у вртиће и школе у фокус се поново враћају респираторне и друге заразне инфекције. Истовремено, поједине болести за које се веровало да су стављене под контролу поново представљају изазов, док се развијају нове могућности превенције, дијагностике и лечења.

О заштити деце од заразних болести, имунизацији и употреби антибиотика, поводом првог регионалног конгреса „Границе заштите“, који у Београду окупља више од 150 стручњака из Србије, Европе и света, за Јутарњи програм РТС-а говорили су председница Медицинских вирусолога Србије проф. др Ана Банко и проф. др Александар Кенет са Универзитета на Флориди, начелник Клинике за инфективне болести дечје болнице.

„Болести врло брзо нађу отворена врата“
Говорећи о болестима које се поново појављују код деце, проф. др Ана Банко истиче да постоји разлика између онога што јавност види и напора медицинске струке да поједине инфекције држи под контролом.

„Све оно што не види јавност, заправо, је велики труд и превенције и имунизације, дијагностике, контроле ширења, тако да све време се ради док људи мисле да су болести заборављене“, објашњава професорка.

Упозорава да болести веома брзо проналазе простор када „бедем није довољно јак“, односно када обухват имунизацијом није довољно висок.

Посебно су, додаје, осетљива деца са тешким имунодефицијенцијама, као и новорођенчад која још не могу да се заштите.

„Наравно да су на првом месту, вероватно у овом тренутку, морбили, али ту су и болести које остављају далекосежне последице, па и туморе на крају, јер причамо и о ХПВ инфекцији која може бити спречена ако има далекосежну последицу као што је то рак“, наводи Банко.

Гост из Америке, проф. др Александер Кенет каже да се саме болести са којима се деца суочавају нису толико промениле у односу на период од пре десет или двадесет година, али да се променио однос према вакцинацији.

„Болести се нису толико промениле, али оно што се јесте глобално променило је спремност људи да приме вакцине, и можда су најбољи пример тога мале богиње, морбиле“, истиче проф. Кенет.

Интернет, дезинформације и поверење родитеља
Разлози за пад обухвата имунизацијом разликују се широм света, истиче проф. Кенет. Када је реч о Сједињеним Америчким Државама, указује на „систематско урушавање јавног здравља“, док у Србији као један од изазова види начин на који родитељи траже информације.

„Овде у Србији, један од изазова са којима се суочавате јесте то што се људи окрећу интернету да би се информисали, уместо да се обраћају здравственим радницима и да верују организацијама као што су Министарство здравља и Удружење педијатара.“

Родитељи, наглашава професор, желе најбоље за своју децу, али су изложени великом броју различитих порука, што може да доведе до неповерења.

Проф. др Ана Банко указује да се после пандемије ковида 19 није повећала количина вируса, већ да су се променили начини на које људи долазе до информација.

„Виралност тих информација, пре свега дезинформација, неконтролисано се шири. Заправо, вируса је и даље иста количина као што је била раније, осим што постоје унапређене мере превенције против њих.“

Због тога, сматра, јасна порука стручне јавности мора да пронађе пут до пацијената, родитеља и младих.

„Имунизација је врло често емотивна одлука. Ми не можемо очекивати од родитеља да буду и родитељи и медицински стручњаци“, истиче проф. Банко.

Родитељи, како каже, треба да остану активни учесници у доношењу одлука, али стручна и научна јавност морају да им оставе простор да поставе питања и разјасне страхове.

Зашто сумњамо у вакцине које се користе деценијама
На питање због чега постоји сумња и у вакцине које се примењују деценијама, проф. Банко наглашава да нема нових сазнања о њиховом штетном дејству, већ напротив.

Проблем је, објашњава, управо у томе што се болести, када се не виђају, лако доживљавају као нешто што више не постоји.

„Болести које не видимо доводе нас у заблуду да њих нема. И већина родитеља данас, окренувши се дезинформацијама, не разуме зашто су те вакцине потребне, а заправо је кључ у томе да болести контролишемо“, истиче професорка.

Проф. Кенет напомиње да истраживања показују да родитељи, када разговарају са лекаром о вакцинацији, пре свега желе одговоре на три питања.

„Да ли вакцина делује, да ли је безбедна, и, оно што је најважније, шта ви као лекар препоручујете“, наводи Кенет.

Иако су родитељи изложени многим различитим изворима информација, додаје, највеће поверење и даље имају у лекара свог детета.

„Одговорност јасне препоруке је на педијатру“, наглашава проф. Кенет.

Антибиотик није лек за сваку инфекцију
Осим вакцина, многи верују да су антибиотици чаробни лек. Проф. Кенет подсећа да антибиотици делују код бактеријских инфекција, али не и код вирусних болести.

„Многе болести против којих се деца вакцинишу, дакле мале богиње, ХПВ, то су вируси на које антибиотици не делују“, објашњава професор.

Према његовим речима, и у овом случају важи принцип да је болест боље спречити него лечити. Када је реч о прописивању антибиотика, проф. Кенет истиче да код лекара постоји опрез због отпорности бактерија на те лекове.

Професорка Банко упозорава да је антимикробна резистенција једна од великих претњи и да прекомерна употреба антибиотика може да остави најугроженије пацијенте без могућности ефикасног лечења.

„Ми последњих деценијама немамо нове антибиотике уопште у свету, и зато морамо добро располагати са оним што имамо.“

Додаје да је злоупотреба антибиотика једна од последица недовољне едукације и недовољне превенције.

На питање да ли се у Србији антибиотици лакше прописују него у САД, проф. Банко сматра да „нешто лакше да“, али да део проблема представља и уверење пацијената да антибиотиком могу унапред да спрече компликације.

„Пацијенти ће бити уверени да ће узимањем антибиотика на крају дана спречити неку врсту компликације, и мислим да је то највећа замка која некако у нашем менталитету данас постоји.“

Када дете треба одвести лекару
Професор др Александер Кенет поручује родитељима да, када процењују да ли је детету потребан преглед, најпре треба да верују сопственом осећају и просуђивању.

„Ако је родитељ забринут, то је довољно да педијатар каже: ‘Треба да прегледам то дете’“, истиче Кенет.

Не треба, додаје, ширити панику, али је важно да родитељи изграде однос са педијатром како би се проблеми спречили пре него што настану.

То пореди са редовним сервисирањем аутомобила, којим се спречавају већи кварови.

„Исто је и са децом: ако можемо да спречимо болести, можете ли да смислите неки бољи начин да покажете љубав према детету него да га заштитите од болести?“, закључује проф. др Кенет.