Укључити или искључити клима уређај, питање је сад

Једни се жале да ће се због клима уређаја разболети, док други не могу да поднесу врућину и инсистирају да се просторија што више расхлади. Kо је у праву не може се са сигурношћу рећи, напомиње гошћа Јутарњег програма, кардиолог др Снежана Башић, али најбоље решење је да се постигне нека врста компромиса.

„Једно јесте сигурно, да превише расхлађен простор није добар ако је напољу температура јако висока. Разлика између спољне температуре и температуре просторија не сме да буде виша од шест до осам степени максимално“, наглашава докторка.

Нагли излазак из расхлађене просторије може да изазове реакцију кардиоваскуларног система, пре свега крвотока због наглог ширења крвних судова. Велика разлика у температури код хроничних болесника може да изазове озбиљне проблеме.

Бројна истраживања која су се бавила утицајем температуре на продуктивност људи и на њихов учинак током дана, дала су различите податке. На пример истраживање у Сједињеним Америчким Државама показало је да запослени на температури од 25 степени направи 10% грешака у куцању док се тај проценат повећава на 25% кад температура падне на 20 степени.

„Пошто смо ми хомеостатски систем у смислу да стално одржавамо равнотежу, односно сталну температуру тела, према томе, наш организам се труди да задржи топлоту онда када је у просторији јако хладно и долази до спазма крвних судова. А самим тим, ако је у простору хладније, спасам крвних судова подразумева и смањену прокрвљеност. Па самим тим и пад концентрације, тако да долази до грешака на послу. И то је једно једноставно објашњење“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

За физичке послове код којих долази до загрејаности и до прегрејаности тела, увек је боље да простор буде хладан, па су њима као радна средина оптимални услови од 20°Ц, максималоно 21°Ц, наводи докторка. Међутим, радни услови и радна температура за особе које се баве интелектуалним послом је 25-26°Ц.

Да ли ћемо се разболети због клима уређаја

Има људи који тврде да не могу да поднесу клима уређај и да им одмах прораде синуси или се појаве неке друге здравствене тегобе. Докторка Башић напомиње да морамо имати у виду да је наш имунитет под утицајем психичког стања, односно порука које шаљемо нашем организму.

„Међутим, има и тога да струјање ваздуха, а то је оно што ми зовемо промаја, или дување хладног ваздуха из клима уређаја може изазвати реакције. Свакако, ако се клима уређај не чисти редовно, морате признати да сваки филтер задржава бактерије, вирусе, оно што је опасно, плесни и гљивице. Такође садржи и хемикалије чији токсини су канцерогени када их удишемо."

Kлима уређаји такође подижу и прашину, гриње, све оно што се налази у простору јер ниједан простор никада не може да буде савршено очишћен. Тако да комбинација прашине, самим тим и алергена, бактерије, вируси и све остало може да изазове упале, нарочито горњих дисајних путева, па и синуса, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Докторка Башић наглашава да је током ноћи боље природно расхладити просторију него оставити укључен клима уређај.

„Kијање и сузење очију, црвенило и увећанје горњих дисајних путева, односно синуса, синуситиса тренутно има јако много, и код деце, и код одраслих. То је сад у овом периоду нормално и не треба мешати са прехладом јер је то најчешћа дилема. Сезона је алергије, огромна је количина алергена у ваздуху, у атмосфери, јер је превише кише узроковало бујање корова и што корови сада са првим сунчаним данима почињу да цветају. И да се поленизација практично, атмосфера је огромна, тако да концентрација алергена је велика“, напомиње др Снежана Башић.

Деца брже испуштају температуру, тако да много боље подносе мало топлију средину него одрасли, посебно одрасли који имају проблема са срцем или повишеним крвним притиском. Деца не би требало да буду близу клима уређаја и да он директно у њих дува, што родитељи углавном и избегавају, закључује докторка.