„Фићина“ седишта - најтраженије фотеље у Крагујевцу

Била су добра за „фићу национале“, а и данас су добра за крагујевачке скупштинаре.

Да аутомобилска седишта могу бити удобне фотеље, досетио се неко почетком шездесетих година прошлог века па је „фића“, осим у аутомобилској историји Србије, заузео место и у историји крагујевачког парламентаризма.

Пензионер Мирослав Андрић, који је радни век провео на одржавању скупштинске сале, истиче да су многе важне одлуке за град и земљу донете управо са „фићиних“ седишта.

На улепшавање, тј. тапацирање, ишла су само једанпут, пре четири деценије.

„С обзиром на потражњу за 'фићу', добро је и то узето, а седишта, отприлике има их око 270, рачунајући и галерију. Ипак је то био квалитет, кад је оволико година издржало“.

Квалитет минијатурног четвороточкаша, дело конструктора Дантеа Ђакозе, препознало је и тадашње руководство земље. Производња, по „Фијатовој“ лиценци, у Заводима „Црвена застава“ почела је 1955. године и трајала пуне три деценије.

Симбол модернизације и једнакости друштва моторизовао је не само Југославију већ и Италију, Шпанију, Аргентину.

„Фићина“ седишта била су удобна председницима некадашње и садашње државе, министрима, белгијској принцези Маргарити, Софији Лорен. Крагујевачки одборници, који су у њима најдуже, ипак би нешто модерније.

Бојана Милутиновића, као и већину Крагујевчана, отхранила је крагујевачка фабрика аутомобила. Као и његов отац, и даље вози „фићу“ а свом педесетогодишњем љубимцу не налази ману.

„Ја немам никакве замерке, седишта су удобна и у суштини квалитет вожње зависи од тога ко управља возилом“, сматра Милутиновић.

А када се доносе важне одлуке, никоме не сметају попуцале опруге и оштећени мебл – „Фићина“ седишта постају удобна, попут „Мерцедесових“, и још су најтраженије фотеље у Крагујевцу.