Борба против еко-криминала: Колико су кључни тужиоци, а колико грађани
Еколошки криминал спада у најуносније и најбрже растуће видове организованог криминала. Како унапредити борбу против еколошког криминала тема је Међународне конференције „Унапређење процесуирања еколошког криминала: Сарадња, стручност и најбоље праксе у Европи“ коју је организовало Удружење тужилаца Србије у сарадњи са Европском мрежом тужилаца за животну средину.
Према подацима Интерпола и Еуропола еколошки криминал је растући проблем и узрокује све већу штету по животну средину, здравље људи и економију.
„Највише смо имали кривичних дела у погледу шумских крађа, онда везана за крађу риба и за убијање и злостављање животиња. Неретко су се појавила кривична дела која се односе на опасан отпад", каже Бранислава Вучковић, јавни тужилац у Апелационом јавном тужилаштву у Новом Саду.
„Један од новијих случајева је био који се десио у околини Сврљига, где је један црни стрвинар, птица која је лешинар, донет из Шпаније, у програму реинтродукције у Бугарској, птица је летела, дошла на територију Србије и ту се отровала. Захваљујући преданом раду полицијских инспектора из Ниша, починилац је откривен у року од свега 24 сата. Међутим, оно што је уследило након тога заиста је поразно. Наиме, та особа је осуђена на само шест месеци условно“, каже Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Више од 30 европских тужилаца специјализованих за еколошки криминал разменили су искуства у примени европских стандарда и решавању проблема у прикупљању доказа, дигиталним доказима и повезаности еколошког са организованим криминалом и проблемима на које наилазе.
„Не постоји техничка опремњеност ни тужилаца који треба да руководе тим увиђајем, ни полицијских службеника који су у оквиру ЕКО групе, па ни самих инспектора. Надаље имамо ту проблем координације, непостојање неких великих протокола који би свима нама да ли одређене смернице да не би фрагментарно приступали том проблему, из којих разлога долази врло често до лошег процесуирања тих кривичних дела. Нема довољно инспектора, инспектора је све мање. Ја мислим да на територији Војводине има само две водне инспектора, то је недовољно", рекла је Јелена Самуилов, јавни тужилац ОЈТ у Панчеву, члан УО Удружења тужилаца Србије.
Кривичне пријаве подносе грађани, инспекцијски органи, невладине организације, односно еколошки покрети.
„Грађани су кључни у смањењу загађења животне средине јер ово је наша животна средина, само смо ми позвани да је очувамо. и да имамо добру сарадњу са организацијама цивилног друштва, полицијом и тужиоцима. Посебно када се ради о еколошком криминалу улога организација цивилног друштва је огромна, што можемо видети из само ових претходних неколико пресуда које су донете управо по тужбама организација цивилног друштва“, изјавила је Бранкица Јанковић из Центра за равноправност и безбедност.
Европски парламент је пре три године усвојио предлог да се „екоцид“ уврсти у кривично право Европске уније, а за најтеже злочине против животне средине са последицама по цео екосистем траже се и најстроже казне.
