Овогодишњи топлотни талас однео 50.000 живота у Европи

Према резултатима новог истраживања, објављеним у два научна рада у часопису Нејчер хелт, око две трећине смртних случајева, односно више од 32.600, директно се приписује климатским променама, чији је главни покретач загађење настало сагоревањем фосилних горива.

„Мислим да са приличном сигурношћу можемо да кажемо да је лето 2026. вероватно било најсмртоносније до сада када је реч о смртним случајевима повезаним са врућинама у великом делу Европе“, изјавила је Клер Барнс, једна од ауторки извештаја и истраживачица екстремних временских појава и климатских промена на Империјал колеџу у Лондону.

Ови подаци о броју страдалих објављени су свега неколико недеља пре него што ће се светски лидери окупити у Турској на годишњој конференцији Уједињених нација о климатским променама, а само неколико дана након што је у извештају УН упозорено да је могућност да се глобално загревање ограничи на 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски период сада практично нестала.

„Далеко смо од тога да ограничимо најтеже последице климатских промена. Владе морају да схвате да ће се ситуација само погоршавати уколико се не предузму брже и усклађеније мере“, рекла је Барнс.

Европа је континент који се најбрже загрева, а екстремне врућине, најсмртоноснији облик екстремних временских појава, већ постају неподношљиве. Температуре без преседана пржиле су континент од краја маја до краја августа ове године.

У западној Европи забележено је најтоплије лето до сада, са температурама које су биле око 2,9 степени Целзијуса више од просека за период од 1991. до 2020. године. Током појединих дана, међутим, одступања су била знатно већа, па су у неким земљама температуре прелазиле уобичајене вредности за више од 12 степени Целзијуса.

Да би израчунали број умрлих, научници су упоредили температуре забележене овог лета у 854 града у 30 европских земаља са температурама које би се очекивале у свету без климатских промена.

Затим су, користећи научне студије о повезаности високих температура и броја умрлих на дневном нивоу, израдили модел којим су проценили број смртних случајева повезаних са врућинама у периоду од почетка јуна до краја августа. Научници наводе да се овом методом добијају процене које су углавном у складу са накнадним подацима националних здравствених институција.

Процена је да је у посматраним градовима од последица врућина умрла укупно 50.391 особа. Ти градови обухватају око 40 одсто становништва анализираних земаља.

Истраживачи су утврдили да је број умрлих највећи у последњих 26 година и знатно виши него током претходних великих топлотних таласа у Европи, забележених 2022. и 2003. године.

Највише су биле погођене јужна и западна Европа, али су хиљаде смртних случајева забележене и у северним деловима континента, у којима су температуре обично ниже, укључујући и Велику Британију.