У загрљају богомољке мужјак је храна: Анатомија и навике предатора

Богомољке се истичу својом специфичном грађом, а пре свега троугластом главом и великим, сложеним очима које им пружају изузетно широко видно поље. Вратни зглоб им је толико флексибилан да неке врсте могу ротирати главу за скоро 180 степени, што им омогућава да прате околину без померања остатка тела.

Њихов вид је прилагођен прецизној процени удаљености, јер користе стереоскопску слику како би уочиле и фиксирале мету.

Анатомија прилагођена лову

Њихов најпознатији адут су снажне предње ноге опремљене оштрим бодљама, које служе за брзо хватање и чврсто држање жртве. Ове ноге се склапају у препознатљив положај који подсећа на молитву, по чему су ови инсекти и добили име. Удари ових предњих екстремитета су муњевити, а плен готово да нема шансе да побегне када се нађе у њиховом смртоносном захвату.

Поред изванредног вида и рефлекса, богомољке поседују и јединствен систем слуха са органом смештеним на грудном кошу. Већина врста може да чује искључиво ултразвук, што им примарно служи као напредни одбрамбени механизам. Овај специфичан слух им помаже да ноћу детектују ехолокацијске сигнале слепих мишева, након чега инсект усред лета изводи спирални пад према тлу како би избегао да буде поједен.

Мајстори камуфлаже и исхрана

Већина богомољки ослања се на тактику заседе, користећи софистицирану камуфлажу да би се у потпуности стопиле са околином у којој живе. Различите врсте еволуирале су тако да верно имитирају лишће, гранчице, суву траву, па чак и цветове, што их успешно скрива од природних непријатеља попут птица и гуштера.

Када се осете директно угрожено, многе од њих могу извести застрашујући приказ наглим ширењем крила и подизањем предњих ногу како би деловале знатно веће.

Иако се хране првенствено другим инсектима попут мува, скакаваца и лептира, ови предатори често нису нимало избирљиви када је у питању оброк. Веће врсте, као што је кинеска богомољка (Tenodera sinensis), повремено могу савладати и мање кичмењаке, укључујући жабе, гуштере и веома мале птице. Забележени су ретки случајеви да богомољке у Северној Америци лове чак и колибрије у близини хранилица, уколико су изузетно гладне или грешком процене птицу као великог инсекта.

Необичан животни циклус

Живот ових инсеката одвија се кроз процес непотпуне метаморфозе, пролазећи редом кроз стадијуме јајета, нимфе и одрасле јединке. Након парења, женка полаже између десет и четири стотине јаја у специфичну пенасту масу која се убрзо стврдне и формира заштитну капсулу познату као оотека.

Ова чврста капсула чува јаја током неповољних временских услова, омогућавајући им да безбедно презиме у умереним климатским појасима.

У пролеће се из јаја излежу нимфе које изгледају као минијатурне, бескрилне верзије одраслих инсеката, спремне за самосталан лов од првог дана. Да би могле да расту, нимфе морају више пута да одбаце свој стари егзоскелет од хитина у процесу пресвлачења, а сваки нови стадијум их чини све сличнијим одраслој јединки. Њихов просечни животни век у великој мери зависи од врсте, али у дивљини он најчешће износи од неколико месеци до близу једне године.

Један од најпознатијих митова везаних за ове инсекте односи се на сексуални канибализам, појаву у којој женка немилосрдно једе мужјака током или непосредно након парења. Према запажањима стручњака, ова пракса је примећена знатно чешће у скученим лабораторијским условима него у природи, где се дешава у мање од трећине сусрета.

Ипак, када се такав сценарио заиста догоди, мужјаково тело обезбеђује женки кључне хранљиве материје које су неопходне за успешан и здрав развој њених јаја.