Фотографије креиране вештачком интелигенцијом ометају праћење птица

За посматраче птица широм света, уочавање ретке врсте далеко изван њеног уобичајеног подручја распрострањења сматра се једним од највећих успеха.

Таква открића често привлаче пажњу научника и заљубљеника у природу јер могу да укажу на промене у миграционим путевима, распрострањености врста, еволуционим процесима или на последице климатских промена.

Међутим, све већи број фотографија генерисаних или измењених помоћу вештачке интелигенције прети да наруши поверење у оваква запажања и угрози поузданост научних података.

Један од таквих случајева било је уочавање западне гребенске чапље, врсте која се углавном среће у Африци и јужној Европи, далеко изван свог уобичајеног подручја распрострањења.

Управо зато што су оваква открића драгоцена за науку, све распрострањенији феномен познат као „AI slop“ (буквално „ВИ смеће“) представља све већи изазов за орнитологе и платформе које прикупљају податке о дивљем свету.

Научници зато апелују на љубитеље птица да ограниче употребу вештачке интелигенције приликом уређивања својих фотографија.

Постоји све већа бојазан да би манипулисане фотографије могле да наруше кредибилитет популарних платформи за грађанску науку, као што су iNaturalist и Macaulay Library. Ове базе података редовно се користе у научним истраживањима за праћење распрострањености и станишта различитих врста, па је њихова поузданост од кључног значаја.

Од „улепшавања“ до обмане

Развој генеративних платформи вештачке интелигенције, попут ChatGPT-ја и Google Gemini-ја, довео је до наглог пораста фотографија ретких птица које су у потпуности генерисане или накнадно измењене помоћу вештачке интелигенције на форумима посвећеним фотографисању дивљих животиња.

Корисници за само неколико секунди могу да направе веома уверљиве лажне фотографије или да „побољшају“ постојећу слику тако што ће од вештачке интелигенције затражити да уклони грану или лист који заклања птицу. Међутим, такве интервенције могу ненамерно да унесу значајне измене које фотографију чине научно безвредном, па чак и обмањујућом.

У недавном коментару објављеном у научном часопису Nature, истраживачи су упозорили да су стотине лажних фотографија већ откривене у популарним базама података за евидентирање врста. Наводе да је стварни обим проблема непознат, јер многе измењене слике вероватно пролазе неопажено, што би могло да угрози поузданост података које прикупљају учесници у пројектима грађанске науке.

„Моје искуство са Фејсбука последњих дана показује да огроман број фотографија дивљих животиња сада чине слике генерисане вештачком интелигенцијом“, изјавио је др Александер Лис, еколог са Универзитета Манчестер Метрополитен и аутор коментара у часопису Nature.

Додао је да ситуација из дана у дан постаје све већи проблем за научнике.

„Помисао да бисмо такве фотографије могли да користимо како бисмо разумели где се врсте налазе у простору и времену постаје веома проблематична“, сматра Лис.

Потпуне преваре, попут наводног виђења тукана у Сибиру, и даље су ретке и лако се препознају, објашњава Лис. Прави проблем, међутим, представљају суптилне измене. Посматрачи птица често користе вештачку интелигенцију како би уредили фотографију, а алгоритам може неприметно да измени поједине детаље перја или друге карактеристике, тако да птица почне да личи на сасвим другу врсту.

Лис као пример наводи лажно виђење црвенокрилог коса у централном Бразилу, врсте која природно насељава Северну Америку.

Птица на фотографији заправо је била еполетни ориол, али је фотограф затражио од платформе засноване на вештачкој интелигенцији да слику „учини лепшом“. Систем је потом додао карактеристичне делове перја црвенокрилог коса, што је резултирало погрешном идентификацијом врсте и лажним научним записом.

Угрожени подаци грађана-научника

Организације које се баве грађанском науком још покушавају да сагледају пуне размере овог проблема.

На платформи iNaturalist, друштвеној мрежи на којој љубитељи природе бележе своја запажања о биљкама и животињама, налази се више од 610 милиона фотографија, а око 1.400 означено је због сумње да су настале или су измењене помоћу вештачке интелигенције.

Управо захваљујући подацима које прикупљају грађани-научници дошло се до бројних важних открића – од праћења начина на који се биљне и животињске врсте прилагођавају климатским променама до уочавања нових образаца њиховог понашања.

Тони Ајван, директор за подршку заједници платформе iNaturalist и коаутор рада из часописа Nature, истиче да већина ових случајева вероватно није последица намерне преваре, али позива кориснике на додатни опрез.

Истовремено наглашава да вештачка интелигенција има и значајну примену у орнитологији. Пројекти попут BirdCast-а користе је за праћење и предвиђање миграција птица, док апликације као што је Merlin Bird ID помажу у препознавању врста на основу њиховог оглашавања.

Проблем, међутим, далеко превазилази свет птица. Организације које се баве заштитом природе упозоравају да све већи број фотографија животиња насталих или измењених помоћу вештачке интелигенције замагљује границу између стварних запажања и измишљених сусрета, што може имати озбиљне последице.

Уверљиве лажне фотографије могу да обману јавност, подстакну опасне интеракције између људи и дивљих животиња и наруше поузданост научних података.

Овај феномен отвара и шира питања о поверењу у научну фотографију у доба вештачке интелигенције, нарочито након што су поједини научни радови повучени јер су садржали слике генерисане вештачком интелигенцијом са биолошки немогућим структурама.

„На платформама попут наше обични људи објављују податке до којих научници вероватно никада не би могли да дођу у тако великом обиму. То је готово као сензор који у реалном времену бележи шта се дешава у природи: да ли биљке цветају раније, да ли се врсте померају ка северу услед загревања климе“, објаснио је Ајван.

Он наглашава да је велика количина података драгоцена, али само ако је њихова веродостојност очувана.

„Што више знамо о томе где се врсте налазе, то можемо доносити боље одлуке о њиховој заштити. Али ти подаци морају бити тачни“, закључио је Ајван.