Имате више од 40 година: може ли АИ да вам узме посао и како да не постанете вишак

Имате 50 година, кредит и посао који можда неће опстати шта радите?

Завршили сте школу или факултет, научили посао, стекли двадесет или тридесет година искуства. Можда сте коначно дошли до позиције на којој сте мислили да можете да будете мирни до пензије.

А онда су се правила скоро преко ноћи променила.

Вештачка интелигенција већ преузима део задатака које су до јуче радили људи, компаније траже нова знања, а оно што је пре само неколико година било довољно за добар и сигуран посао данас то више не мора да буде.

Младом човеку је лако рећи: учи, прилагоди се, промени професију. Али шта ако имате 45 или 50 година, породицу, кредит и две деценије уложене у једну каријеру?

Милош Турински из Инфостуда, фирме која годинама прати стање на тржишту рада, одговара једноставно на питање „Ко данас може да каже да је завршио са учењем и да ће до пензије радити оно што већ зна“:

„Нико.“

„Нико не може да каже: ја сам сад завршио са учењем. Ми сад тек почињемо да учимо и да ширимо све оно што смо до сада радили“, каже Турински.

Програмер, рачуновођа, преводилац, новинар ко има разлога за бригу

Када се говори о вештачкој интелигенцији, често чујемо умирујућу реченицу да она неће заменити човека, него да ће човека заменити човек који уме да користи ВИ.

Нови алати, каже Турински, већ постају део способности које тржиште очекује од запослених.

Али шта то значи за конкретна занимања?

Ево кратких одговора на питање да ли следећа занимања имају разлога за бригу ако не желе да уче на нови начин да раде свој посао

Програмер? Да.

Рачуновођа? Има.

Преводилац? Има.

Административни радник? Да.

За маркетиншке стручњаке одговара: „Полако, али сигурно“.

Код адвоката, међутим, очекује да ће ВИ пре постати моћан алат него потпуна замена човека.

Фризери и аутомеханичари - бар за сада, у сигурнијој позицији.

Турински ипак упозорава да нико не може поуздано да каже шта ће бити за пет или десет година.

Ако један човек уз AI може да уради посао тројице шта ће бити са осталом двојицом?

То је непријатнији део приче о вештачкој интелигенцији.

Ако нова технологија омогући једном запосленом да за исто време уради оно за шта је компанији раније било потребно више људи, шта се дешава са осталима?

Турински сматра да ВИ, бар у овој фази, преузима пре свега делове посла: понављајуће задатке, унос и обраду података, анализе и пројекције. Човеку, каже, остају процена ризика, одговорност, шири контекст и послови у којима је неопходна људска интеракција.

Ипак, управо су једноставнији и почетнички послови међу првима на удару. Када говори о занимањима за којима би потражња могла да опада, Турински издваја послове уноса података, одређене врсте тестирања и послове у кол-центрима – задатке које ВИ већ сада може да обавља.

То међутим отвара и друго питање: ако технологија прво преузима послове на којима су људи некада стицали почетно искуство, како ће изгледати улазак нових генерација на тржиште рада?

После 45. године проблем није само знање

За људе у четрдесетим и педесетим ситуација је другачија.

Они често имају велико професионално искуство, али и много мање простора да ризикују. Турински подсећа да су људи од 45 и 50 година и раније били осетљивија категорија на тржишту рада, а да су жене старије од 50 година у још тежој позицији.

„Имамо дискриминацију“, каже Турински.

Позивајући се на истраживање које је Инфостуд радио у сарадњи са организацијом „Жене на прекретници 45+“, наводи да код високообразованих жена проблем нису били искуство и знање које већ поседују, већ вештине које нису стекле или су изгубиле током промена на тржишту, у том тренутку пре свега дигиталне вештине и познавање страног језика.

Али, додаје, ни сва одговорност не може да се пребаци на запосленог. И послодавци морају да улажу у обуке, доквалификације и преквалификације људи чији се послови мењају.

Не бацајте 20 година искуства и не почињите од нуле

Да ли би онда човек који схвати да му је професија угрожена требало потпуно да промени каријеру?

За људе од 40 или 50 година Турински то не види као прво решење:

„Крени од нуле. Нереално је.“

Уместо тога, саветује да човек не одбаци знање и искуство које је годинама стицао, већ да покуша да га повеже са новим алатима и потребама тржишта.

„Боље је да не запоставите своје искуство и знање које имате... Надоградите то и радите да видите шта може боље и шта може више у томе у чему сте до сад радили“, каже Турински.

Тако, на пример, комерцијалиста који научи да користи нове системе за организацију посла постаје конкурентнији. Рачуновођа или административни радник који уме да користи ВИ за унос и обраду података, али затим уме и да те податке протумачи и представи менаџменту, задржава вредност коју сама технологија нема.

Дигитална писменост више није довољна

До недавно је један од најчешћих захтева послодаваца била дигитална писменост.

Данас се она, каже Турински, већ подразумева.

„Сад смо већ почели да причамо о ВИ писмености. И то је негде опет почело да се подразумева.“

Поред технолошких знања, расте вредност управо оних способности које се теже аутоматизују: критичког размишљања, способности комуникације и спремности на учење и усавршавање.

То је посебно важна промена за људе који су одрастали са идејом да образовање има почетак и крај: завршиш школу или факултет, научиш професију и онда је обављаш.

На новом тржишту рада тај модел све мање постоји.

Ни млади више не могу да изаберу „сигурну професију“

Ни генерације које тек улазе на тржиште, међутим, немају једноставан избор.

Турински подсећа да смо пре само неколико година децу масовно усмеравали ка ИT индустрији, верујући да ће им она гарантовати посао и добру зараду.

Данас се и то тржиште значајно променило. Према подацима које износи у „Аналогији“, број ИT огласа у првих шест месеци ове године био је 32 одсто мањи него у истом периоду претходне године, а послодавци све више траже људе са ширим знањем и искуством, а не познавањем само једне технологије.

Зато Турински родитељима не препоручује да детету бирају школу само према листи тренутно најплаћенијих занимања.

Та листа, упозорава, за пет година може изгледати потпуно другачије.

Шта ће онда човека чувати од тржишта које се стално мења

На питање шта би данас саветовао детету од 15 година, Турински издваја страни језик, разумевање нових технологија и способност комуникације са људима.

За оне који су школу одавно завршили порука је другачија, али можда још важнија.

Не треба чекати тренутак у којем ће професија нестати да бисмо почели да размишљамо шта следи. И не треба одбацити двадесет година искуства зато што се појавила нова технологија.

Потребно је научити како да оно што већ знамо вреди и у свету који се променио.

А чак ни Турински, човек који свакодневно прати тржиште рада, на питање да ли се икада забрине за будућност сопственог посла не одговара да је миран.

„И дан-данас постоји та брига.“

Каже да AI већ може да анализира податке, напише текст и направи презентацију, велики део онога што и сам ради. Али и даље верује да остаје простор који технологија теже замењује: људски разговор.

Цео разговор Ане Манојловић са Милошем Туринским из Инфостуда гледајте у новој епизоди подкаста „Аналогија“.