Ко би могао да наследи Антонија Гутереса на челу УН

Генерални секретар УН је „подједнако дипломата и активиста, државни службеник и извршни директор“, наводе у самој организацији. Особа на овој позицији управља са неколико важних тела УН, укључујући и Савет безбедности, који је задужен за очување мира и безбедности.

Нова особа биће изабрана на Генералној скупштини УН, и то на препоруку Савета безбедности (чије су сталне чланице Кина, Француска, Русија, Велика Британија и САД), што пут до победе чини тесним и пуним препрекама.

Ево шта треба да знате о сваком кандидату уочи дебате која се одржава у четвртак (23. јула) у дворани Генералне скупштине УН у Њујорку.

Мишел Бачеле

Прва председница Чилеа (од 2006. до 2010. а затим од 2014. до 2018. године) бори се да постане прва жена на челу УН, након што је неколико жена изгубило од Гутереса 2016. године.

„Ако желим да будем пристојна, рекла бих да свет тада није био спреман за то. Да ли је сада спреман? Надам се да јесте“, рекла је Бачеле (74) раније ове године. „То би био веома добар сигнал“, додала је она, истичући да би то донело наду многим људима.

Бачеле је такође служила као висока комесарка УН за људска права између 2018. и 2022. што је позиција на којој се бавила многим кључним геополитичким питањима са којима би се суочила и ако буде изабрана. Иако признаје да нема „чаробну формулу“ за решавање проблема у Савету безбедности, Бачеле као главни адут истиче своје искуство.

Рафаел Маријано Гроси

Аргентински дипломата провео је већи део своје каријере у секторима нуклеарне и атомске енергије, што је кулминирало 2019. Његовим именовањем за генералног директора Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА) аутономне организације унутар УН.

С обзиром на тренутни геополитички пејзаж, у којем се нуклеарни рат доживљава као све већа претња, Гроси види своје порекло и образовање као „јасну предност“. „Морате да разумете свет у којем живите“, рекао је он за швајцарски медиј Geneva Solutions.

Гроси подржава тренутни покушај реформе УН познат као „УН80“ и поручује да „нема потребе да се поново измишља точак“, али жели да поједностави организацију спајања одређених тела УН и смањењем „дуплирања, триплирања, па чак и четвороструког или петоструког преклапања структуре“, што државама чланицама доноси огромне и непотребне трошкове.

Марија Фернанда Еспиноза

Еквадорка рођена у Шпанији спаковала је много тога у својих 61 годину живота. Поред мандата на месту Министарства спољних послова Еквадоре, Еспиноза је песникиња, есејисткиња и стручњак за одрживи развој и климатске промене – посебно у региону Амазоне, где је на почетку своје каријере радила са аутохтоним заједницама.

Еспиноза је говорила о буџетским проблемима УН у интервјуу за британски лист Тhe Observer. „Највећи изазов у ​​овом тренутку су финансије“, рекла је Еспиноза, која је била председница Генералне скупштине УН. Због тога, како каже, УН морају да се „реформишу, трансформишу или да умру“.

Да би постигла такву реформу, Еспиноза жели ближу сарадњу са регионалним организацијама и ослањање на Европу, како у финансијском смислу, тако и у улози „градитеља мостова“ између држава са супротстављеним интересима и жељама.

Ребека Гринспан

Потпредседница родне Костарике између 1994. и 1998. Гринспан је тренутно генерална секретарка Конференције УН о трговини и развоју (UNCTAD), која заступа интересе земаља у развоју у трговинским споразумима. Њено ангажовање у преговорима између зараћених страна о наставку извоза украјинског жита након руске инвазије фебруара 2022. наишло је на похвале са много страна.

Гринспан жели да УН буду одважније. „Бирократије су по својој природи веома несклоне ризику, а тако не можете имати добру идеју нити преузети ризик“, рекла је недавно на скупу у организацији Четам хаус у Лондону. Она је такође позвала на ширу заступљеност у Савету безбедности, посебно из Африке или Латинске Америке.

Маки Сал

Овај 64-годишњак је био председник Сенегала од 2012. до 2024. године, а претходно је служио и као премијер земље.

Током његовог председничког мандата, Сенегал је забележио значајна побољшања у инфраструктури. Међутим, Салова популарност је кренула силазном путањом 2021. током његовог другог мандата, након протеста против затварања опозиционог лидера Усмана Сонка. Салов неуспешан покушај да одложи председничке изборе 2024. што је изазвало нове протесте са смртним исходима, учинио га је фигуром која дубоко дели јавност у домовини.

Aктуелна Влада Сенегала на почетку није подржала Салову кандидатуру за функцију у УН, али је прошлог месеца променила став и стала иза његове кампање.

Керолин Родригес Биркет

Као последња у трку је у јуну ушла и Родригес Биркет. Она је стална представница Гвајане при УН, а раније је обављала функције и у самим УН и као министарка спољних послова Гвајане.

Родригес Биркет је пореклом Америндијанка (аутохтони народи Америке) и такође је обављала владине функције повезане са том заједницом.

Председник Гвајане, Ирфан Али, недавно је представио њене амбиције у УН: „Визија амбасадорке Родригес Биркет за УН фокусирана је на јачање мултилатерализма, повећање ефикасности и ажурности организације, промовисање инклузивног глобалног управљања и осигурања да Уједињене нације остану способне да одговоре на савремене изазове.“