Србија пред СБ УН: Размотрити Младићев захтев за лечење у Београду

Србија је на седници Савета безбедности Уједињених нација, посвећеној разматрању шестомесечног извештаја о раду Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале (ИРМЦТ) указала на потребу пажљивог разматрања хуманитарних захтева заснованих на озбиљном здравственом стању осуђеника, укључујући захтев Београда да се генералу Ратку Младићу омогући лечење у Србији.

Стални представник Србије при Уједињеним нацијама, амбасадор Радомир Илић, говорећи на седници у име министра правде Ненада Вујића, указао је на значај доследне примене међународних стандарда људских права, укључујући право на адекватну здравствену заштиту, приступ правној помоћи и поштовање људског достојанства свих осуђеника.

Нагласио је да Стандардна минимална правила Уједињених нација за поступање са затвореницима – Нелсон Мандела правила – као и други релевантни међународни инструменти, обавезују на хумано поступање према свим лицима лишеним слободе, без обзира на природу кривичног дела за које су осуђена.

Поновио је спремност Србије да, у складу са највишим међународним стандардима и одговарајућим механизмима надзора, преузме извршење казни изречених пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и Механизмом, саопштено је из Министарства правде.

Истакао је да државе чији су осуђеници држављани, када су спремне и способне да пруже потребне гаранције, могу допринети ефикасном и хуманом извршењу међународних кривичних санкција уз пуно поштовање ауторитета међународних правосудних институција.

Илић је позвао на интензивирање процеса преноса преосталих функција Механизма, јасније дефинисање временског оквира за окончање његовог рада, као и на разматрање могућности унапређења система извршења казни изречених пред међународним кривичним судовима.

Нагласио је да Србија остаје чврсто посвећена међународној кривичној правди, одговорности за ратне злочине и поштовању владавине права, али и да сматра да се сви циљеви међународне правде морају остваривати уз пуно поштовање начела правне сигурности, једнакости пред законом, правичног поступка и основних људских права.

Поновио је дугогодишњи став Србије да значајно смањен обим преосталих активности Механизма представља основ за даље преношење његових функција на националне правосудне системе и друге одговарајуће институције. У том контексту указано је и на потребу убрзања процеса преноса појединих резидуалних функција, укључујући питања извршења казни и управљања архивском грађом.