Индонезија купила кинеске борбене авионе

Индонезија је наручила 42 борбена авиона кинеске производње Ј-10; важна трансакција која ће, сматра се, отворити пут ка већој пролиферацији кинеских ратних летелица у свету. Оне су све донедавно биле потцењиване у међународним војним круговима као јефтина копија руских и других страних авиона, али је одличан наступ Ј-10 у индијско-пакистанском сукобу раније ове године почео да мења ту перцепцију.

Индонежанске власти објавиле су да намеравају да набаве 42 кинеска борбена авиона Ј-10Ц, за које ће бити издвојено готово девет милијарди америчких долара.

Детаљи о томе шта све тај новац конкретно доноси индонежанском ратном ваздухопловству нису саопштени, али је из изјава министра финансија Пурбаје Јуди Садеве и министра одбране Сјафрије Сјамседина јасно да је прва транша новца за куповину кинеског апарата већ издвојена и да ће они ускоро запловити небом те простране и многољудне острвске земље.

Међународно интересовање за кинески авион Ј-10 скочило је након недавног кратког али жестоког сукоба Индије и Пакистана, када је, сматра се захваљујући одличном АЕСА радару и ракети ваздух–ваздух ПЛ-15 изузетно далеког домета, пакистанско ваздухопловство успело да обори неколико индијских летелица – највероватније француских "рафала" и руских СУ-30МК.

Предност кинеског авиона је и релативно мала цена у односу на друге летелице приближних или сличних способности, нарочито оне западног порекла.

Индонезија је друга страна држава која је поручила Ј-10.

Политика несврстаности

Индонезија је последњих година наручивала или разматрала наруџбу руских Су-35, америчког Ф-15ФX, турског авиона пете генерације "кан" и француских "рафала", па и улагала у пројекат развоја јужнокорејског стелт борбеног авиона КФ-21 "борамае". Конкретно, азијски медији су јавили да је Џакарта у јулу ове године потписала уговор са Анкаром за набавку 48 авиона "кан", те у више наврата, у периоду од 2022. до 2024, са Паризом склапала уговоре за куповину укупно 42 "рафала".

Ово стога што је политичком врху у Џакарти стало до тога да створи одбрамбени систем који се не би у већој мери ослањао ни на једног од страних партнера, како би држава могла да очува свој суверенитет и пут несврстаности, те се заштити од евентуалних санкција. Авионе руског и кинеског порекла Индонезија би могла да користи у евентуалним трзавицама са суседном Аустралијом или САД – рецимо, у случају да жели да те две државе спречи да искористе њен ваздушни простор или акваторију за слање својих снага према Кини у неком будућем конфликту око Тајвана или Јужног кинеског мора, док би летелице западне производње могла да употреби против Пекинга у случају евентуалног сукоба око територија у том мору.

Изазови колажног ваздухопловства

Наравно, такав шарени ваздухопловни колаж или мозаик знатно отежава и компликује логистику, обуку и интероперабилност (размену података о циљевима, идентификацију противника и сопствених снага, итд.).

Поједини аналитичари отуд сматрају да у стварности неће доћи до већег мешања различитих апарата, јер су рат у Украјини и санкције удаљиле руске "сухоје", док је турска узданица још у фази испитивања, а и финансијско учешће Индонезије у јужнокорејском пројекту мало и недовољно, због чега ће, кажу они, Сеул за своју летелицу покушати да нађе солвентније партнере од Индонезије попут Уједињених Арапских Емирата.

И када су у питању француски ловци-бомбардери које је пазарила и Србија, не би било изненађење, спекулишу поједини аналитичари, ако би Џакарта одустала од њихове набавке с обзиром на то да се нису најбоље показали током ваздушног судара Пакистана и Индије, поготово сада када се она определила за куповину управо авиона за који се сматра да је оборио индијске рафале, кинеског Ј-10. Односно, не би било чудно ако би се Индонезија бар у кратком или средњем року ослонила на кинеске летелице, и онда касније њима придодала још један апарат, рецимо, стелт авион пете генерације какав је турски.

То се, међутим, чини нереалним, јер су прве испоруке "рафала" већ заказане за 2026, па би њихово отказивање не само проузроковало финансијске пенале већ и осетан поремећај у опремању и деловању ваздухопловних снага Индонезије.

Независност или приклањање Кини?

У овом тренутку индонежанско ваздухопловство у свом саставу, поред руских Су-27 и Су-30, има и америчке ловце-бомбардере Ф-16, јужнокорејски ФА-50 и старе британске школско-борбене летелице "хок".

И док Индонезија, чини се, сада на разним странама света тражи савремене, поуздане и релативно јефтиније борбене авионе (попут кинеских, јужнокорејских и руских) како би оформила ваздухопловство које може да функционише у било каквој геополитичкој ситуацији, што је израз жеље за одржањем независности у одлучивању, на Западу страхују да ће она куповином Ј-10 више прићи кинеском јату.

Ово поготово када се узме у обзир мегапројекат изградње брзе железнице који је Кина већ спровела на острву Суматри на релацији Џакарта–Бандунг, који ће Индонезију технолошки у наредним годинама везати за Пекинг. Реч је о прузи која дозвољава брзину од чак 350 км на сат и првој таквој железничкој саобраћајници не само у југоисточној Азији већ и целој јужној полулопти. По америчким аналитичарима, кроз давање новца, делова и стручног знања за борбене авионе и железницу, Кина ће у будућности имати прилику да поставља политичке захтеве влади у Џакарти и преко ње утиче и на друге државе чланице АСЕАН-а.

Ово размишљање, међутим, у Пекингу сматрају за израз западњачког неоколонијалног мишљења које не вреди у случају Кине, јер се она у билатералним односима држи принципа добити и добробити за обе стране и јер су за њу, колективно, државе АСЕАН-а, међу којима је Индонезија најмногољуднија, сада највећи спољнотрговински партнер – већи и од ЕУ и САД. Отуд за Пекинг су односи са Џакартом сувише драгоцени да би их ризиковала притисцима.