У дубинама индонежанске пећине пронађени најстарији цртежи: Прича која мења историју уметности?

„Ови људи који су стварали најранију уметност на Сулавесију били су део исте широке популације модерних људи који су колонизовали Аустралију пре 65.000 година“, каже Адам Брум са Универзитета Грифит у Бризбејну, у Аустралији.

Оно што смо донедавно сматрали почецима људске креативности управо је померено хиљадама година уназад. У влажним, мрачним пролазима пећине Леанг Карампуанг на индонежанском острву Сулавеси, међународни тим археолога открио је слику која представља „најстарији визуелни запис приче“ који је до сада пронађен.

Цртеж приказује сцену коју су истраживачи описали као интеракцију између три фигуре налик људима и једне дивље свиње.

Овај приказ није само обична скица животиње; то је сложена композиција која сугерише да су наши преци још пре 50 миленијума имали способност да кроз уметност пренесу концепте и приче. Ово је најстарији директни доказ приповедања у људској историји. Откриће драматично мења теорију да је модерна људска спознаја започела искључиво у Европи", наводе истраживачи са Универзитета Грифит.

Неки стручњаци поздрављају ово откриће као додатни доказ да су рани Homo sapiens у то време прелазили са острва на острва кроз овај регион. „Ови људи су прелазили водене канале чамцем или сплавом“, каже археолог Хелен Фар са Универзитета у Саутемптону у Енглеској, која је проучавала праисторијско поморство до Сахула.

Године 2019, Брум је био део тима који је открио пећински цртеж стар 44.000 година на Сулавесију, који би могао бити најранији приказ неке приче . Године 2021, његов тим је пронашао најранији познати пећински цртеж који приказује животињу: свињу стару 45.000 година . Он каже да новопронађени шаблон руке, који се једва може видети усред наслага минерала и каснијих слика, показује „зору" уметничке традиције која се касније развијала на Сулавесију током десетина хиљада година.

Помоћ изотопа уранијума

За потребе нове студије, истраживачи су датирали 11 пећинских цртежа на неколико сателитских острва на југоистоку Сулавесија анализирајући изотопе уранијума у ​​танким слојевима углавном калцијум карбоната који су се формирали преко њих миленијумима у влажним кречњачким пећинама. Тај рад је тиму дао прецизну временску линију за праисторијске цртеже и довео их је до идентификације шаблона руке у пећини Метандуно на острву Муна као најстаријег од свих.

Чини се да је шаблон направљен благом ротацијом руке док је била осликана, тако да су прсти изгледали сужено или попут канџи — мотив који се понављао на пећинским цртежима на Муни и другде на Сулавесију до пре око 20.000 година.

Овa открићa сугеришu да је способност за апстрактно размишљање и уметничко изражавање вероватно настала много пре него што је Homo sapiens напустио Африку и населио остатак света.

Ако су људи на Сулавесију већ тада били овако вешти уметници, поставља се питање: каква се још блага крију у неистраженим пећинама широм Југоисточне Азије?

За археологе, ова животиња из Сулавесија није само цртеж на зиду – она је прозор у ум првих људи, доказ да је потреба за дељењем прича стара колико и само човечанство.