Tрaмп, Путин, Зеленски и НАТО – нуклеарни покер, или формула за мир у Украјини

Десетине хиљада сахрана, али и победа Доналда Трампа на председничким изборима у Америци, довели су до почетка, за сада закулисних, преговора Вашингтона, Кијева и Москве о прекиду рата који у Украјини бесни већ више од 1.000 дана. Развој ситуације са даљине гледају и челници НАТО-а.

"Заиста, постоје контакти између различитих одељења, који су у последње време интензивирани. Не могу вам саопштити додатне детаље", рекао је портпарол Кремља Дмириј Песков, дан пошто је прве информације о дипломатској иницијативи да се оконча рат у Украјини новинарима открио председник Америке.

Трамп је, истовремено са дипломатском акцијом, испоставио Кијеву предуслове за наставак америчке војне помоћи, према којима ће Кијев ново наоружање плаћати ретким елементима, чије тржиште у великој мери контролишу Кинези.

Зеленски је, још у октобру, понудио ретке елементе као део "Плана победе", али за сада остаје нејасно да ли ће их Кијев мењати за оружје или продавати Американцима по повлашћеним ценама.

Трамп је ту трговину назвао "поравнањем" за око 300 милијарди долара помоћи, колико је, како тврди Вашингтон, до сада упућено у Украјину. Кијев пак тврди да вредност наоружања које су за 1.000 дана рата послали Американци износи око 76 милијарди долара.

Најаве трампе "минерали за оружје" жестоко је критиковао одлазећи немачки канцелар Олаф Шолц, који је Трампов потез назвао "себичним", наводећи да би природни ресурси морали бити сачувани за поратну обнову Украјине.

Русија испоставила списак захтева

Готово истовремено, Русија је објавила услове под којима би била спремна да заустави операције у Украјини, укључујући повлачење украјинских снага из "руских региона", одустајање Кијева од чланства у НАТО, демилитаризација и денацификација Украјине и успостављање неутралног статуса те државе.

Кремљ је, такође, у склопу мера које би водиле трајном миру поменуо и укидање санкција које је Запад у последње три године увео Русији.

Трамп, после сусрета са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом, није био претерано расположен да подели детаље разговора са Русијом.

"Одржавамо веома садржајне и веома конструктивне разговоре о Украјини. Разговарамо са Русима, али разговарамо и са украјинским лидерима", рекао је Трамп.

Најава почетка преговора подударила се са вестима да су руске снаге током јануара заузеле око 430 километара квадратних украјинске територије, односно нешто мање него у претходна два месеца.

Такав развој ситуације навео је Кијев на размишљање о размени неких територија за чланство у НАТО-у, или нуклеарно наоружање којим би у будућности могао да заустави руске нападе.

Три године мера против Русије

Најава преговора резултат је серије неспешних, или недовољно успешних мера које је Запад у последње три године осмислио како би "умањио способност Русије да води офанзивни рат".

Једна од пропалих идеја је и најава формирања "Савеза У-24", алтернативе Савету безбедности Уједињених нација, који би имао снагу и вољу да конфликте заустави у року од 24 часа.

Идеја коју је у марту 2022. године Конгресу представио украјински председник није нова. Предлози за реформе УН представљани су у последњих двадесетак година неколико пута, махом током великих криза у чијем се решавању светска организација није претерано прославила, или пак када су државе које су сматрале да су прерасле значај који су имале приликом формирања УН, процењивале да, ипак, заслужују место у Савету безбедности.

Најближе таквом исходу, пре петнаестак година, била је Немачка, која је 2005. године била надомак сталног места у Савету безбедности, да би се за свега неколико месеци "готово договорен" исход напрасно расплинуо у облаку других проблема и никада до краја објашњеног оклевања Берлина.

Немачка се, на концу, задовољила форматом познатим по називу "П+1", где је Берлин са пет сталних чланица Савета безбедности активно учествовао у консултацијама о глобалним изазовима, али без директног утицаја на крајњи исход. Столице предвиђене за Бразил, Индију и Јапан више нико и никада није помињао.

Истовремено, у току је и финансијски рат Запада против Русије због напада на Украјину. Тај сукоб се води у ваздуху, на морима, у банкама и по престижним локацијама широм света.

На мети су јахте, рачуни, приватни авиони и баснословно скупе некретнине. Укупна вредност "улова" мери се стотинама милијарди долара. Под знаком питања су законски оквири и смисленост ове офанзиве, али и руски потези који су претходили рату.

Озбиљни аналитичари упозоравају да ће санкције против руских милијардера имати мало утицаја на политику Кремља, јер је однос руског председника са олигарсима, махом, прилично једносмеран – Путин им дозвољава да се богате све док испуњавају његове жеље и батале било какву политику.

Идеја да би олигарси на неки начин могли да утичу на политику, сходно томе, представља пуко фантазирање.