Зашто се овчари опредељују за расу цигаја

Када се неко определи да гаји овцу цигају, тешко се одлучује да промени расу. Овчари наводе да је најбоља за ово поднебље, отпорна је на хладноћу и врућину, ретко се разбољева и да на испаши може да буде од марта до децембра.

"Најлепша овца, бела вуна, црна глава. Стодвадесет - тридесет кила овца, овнови могу до стошесдесет кила. Комбиновани тип расе, вуна, месо, млеко. Тек кад има четрдесет и преко, онда има рандман, однос костију и меса, можда бољи него беле, али купцима, печењарама, месарима је то много. Јагње од 45 кила", објашњава Ђурђе Марковић овчар из Батајнице.

Управо то што су јагњад крупнија него код других раса одгајивачима је препрека да остваре зараду. Очекује се да Министарство донесе правилник о заштити ове расе, како би се и поред свега очувала.

"Кланичари неће њихову јагњад да откупљују тако да само велики заљубљеници и то углавном овде Банаћани држе цигају. А ове остале расе су релативно добро заступљене, те иностране расе. Тако да се бојим да уколико држава ту расу не укључи у неке програме за очување тих генетских ресурса да ћемо остати без цигаје", наводи Гордана Аћимац из ПССС Зрењанин.

Да овчари који гаје цигају желе да њихова раса опстане и да још увек стварају квалитетна грла, показала је и изложба у селу Томашевац, где је била најбројнија.

"Имамо 34 изложбене колекције на изложби. Већину нормално преузима цигаја као наша аутохтона раса, чак 19 колекција. Ово ресто су ил де франс, виртемберг и бергамо", каже Ненад Богданов из Организационог одбора изложбе у Томашевцу.

Аутохтоне расе представљају генетски вредан потенцијал, што цигаја има. Постоји и чоканска цигаја која се гаји на северу Баната, а њихови власници имају проблем више. Мало је одгајивача, па и оваца, што смањује могућност за селекцију, а самим тим и за матичење.