Сећање на бомбардовање 27 година после: О последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Врању

Крајем маја 1999. године гађан је пројектилима репетитор на брду Пљачковица. Ово су снимци које је забележио наш сниматељ Игор Ивановић. Авио бомбе и меци са осиромашеним уранијумом пали су недалеко од кућа на периферији Врања.

Непосредно по завршетку бомбардовања, радници "Водовода" били су ангажовани. Стојадин Стошић је са седморицом колега, каже, ту радио 35 дана.

"Инвалид сам, једини преживео Пљачковицу горе, после бомбардовања, радник "Водовода" сам. 2001. године сам био 60 дана у Београду на лечење у Клиничком центру. Последица? Алергије по телу, плици, не смем на сунце, ни да се скинем, одмах црвенило почиње", наводи Стојадин Стошић, радник "Водовода" из Врања. На питање - може ли да нам опише како је изгледало тад кад је радио, одговара: "Ограђивао сам, компресовали смо, бушили рупе, стубове смо бетонирали, ограђивали, вукли жицу, биле су оне заставице, мртвачке главе". 

Деконтаминација Пљачковице рађена је 2004. године, тада је извађено 47 метака и земља око пројектила. Чишћен је терен и код Бујановца и Прешева. Према подацима Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења није утврђено присуство осиромашеног уранијума у животној средини.

"По почетку НАТО агресије сва места у цивилству на територији Пчињског округа била су предмет нашег надзора, контроле нивоа радиоактивности на самом месту удара, и прикупљање остатака муниције која је затечена на том месту. Прикупили смо све остатке муниције, проверили ниво, било је у питању алфа зрачење, сместили у контејнер, и тако је било док нису дошли из Министарства за ванредне ситуације Руске федерације једна екипа, која је исто урадила одређена мерења на свим локацијама после бомбардовања", каже др Јовица Стојановић, некадашњи директор Завода за јавно здравље у Врању.

Завод за јавно здравље у Врању у годинама после бомбардовања радио је мониторинг пијаћих вода.

Др Јовица Стојановић, некадашњи директор Завода за јавно здравље у Врању наводи: "Што се тиче наших испитивања, није било контаминације, није било продора у водоносне слојеве, а сама локација је била контаминирана и после је вршено њено чишћење. Даљи мониторинг је преузела држава на себе."

Број оболелих од малигних болести лекари не повезују директно са последицама бомбардовања. Кажу да се пораст броја оболелих од рака бележи и у свету. Иако смо контактирали Здравствени центар и Завод за јавно здравље у Врању, актуелне податке нисмо добили.

Оно што је познато је да се за пет година повећао број жена које су оболеле од рака дојке. Из Друштва онколошких пацијената у Врању наводе да је 2020. било евидентирано 60 жена оболелих од карцинома дојке, прошле године 103.