Прва нуклеарна електрана у Србији могућа до 2040. - шта доноси план Института "Винча"

Гостујући у емисији "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда, директор Института "Винча" Славко Димовић оценио је да је укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана "храбра и визионарска политичка одлука" која је створила оквир за научна истраживања.

Димовић наглашава да нуклеарна енергија, као базични вид енергије, треба да омогући постепено напуштање фосилних горива, првенствено угља.

"Нуклеарне електране нису само реалност, већ насушна потреба уколико желимо да дишемо чистији ваздух. Инциденти су много чешћи у класичним индустријским постројењима него у нуклеаркама. Оне доносе енергетску стабилност и држава не зависи од једног снабдевача", рекао је Димовић.

Обновљиви извори недовољни за стабилан систем

Он је објаснио да алтернативни извори, попут ветропаркова и соларних панела, не могу да задовоље више од 30 одсто енергетских потреба због варијација у временским условима које могу изазвати проблеме на мрежи.

"Србија треба да се окрене конвенционалним нуклеарним реакторима, минимално два реактора до 2,4 гигавата снаге, како би задовољила енергетски дефицит и остварила амбициозан план извоза електричне струје", истакао је директор "Винче".

Србија ван домета нуклеарних ризика из Ирана

Поводом актуелних сукоба на Блиском истоку и спекулација о могућим ударима на нуклеарна постројења у Ирану, Димовић је поручио да грађани Србије немају разлога за бригу.

"Чак и у најгорем могућем сценарију, услед формирања радиоактивног облака, такав облак би се могао кретати дуж земаља у Персијском заливу или према Турској. С обзиром на то да је реч о удаљености од преко 3.000 километара, грађани Србије могу апсолутно да буду безбедни", нагласио је он, додајући да неодговорни појединци у јавном простору непотребно шире панику.

"Винча" носилац нуклеарног програма и сарадње са светским партнерима

Институт "Винча", као највећи институт у источном делу Европе, преузео је улогу носиоца нуклеарног програма.

До сада су потписани меморандуми о сарадњи са француском компанијом "ЕДФ", али и са водећим институтима у Мађарској, док се одржава успешна сарадња и са руским "Росатомом". Такође, делегација Института посетила је и јужнокорејску компанију "КХНП".

Стратегија избора реактора за нуклеарни програм Србије

Говорећи о избору технологије, Димовић објашњава да Србија не треба да искључи ниједну опцију.

"Међународна атомска агенција је стриктно прописала да државе на овом степену развоја примењују конвенционалне методе. Мали модуларни реактори су тренутно у фази истраживања или предконвенционалне употребе. Међутим, до 2040. године, када би Србија требало да добије нуклеарну електрану, вероватно ће се догодити и њихова комерцијална употреба", закључио је Димовић.

Предности нуклеарне енергије

Као кључне предности нуклеарне енергије навео је одсуство емисије угљендиоксида, ниске оперативне трошкове на дужи рок и животни век модерних реактора који износи од 60 до 80 година, рекао је Димовић за Први програм Радио Београда.