Око: Три деценије Дејтонског споразума – где је била тада, а где је данас Република Српска

Анегдота каже да се Добрица Ћосић позивао на Фукујаму и "Крај историје" када је убеђивао Радована Караџића да промени своју политику. Караџић му је наводно тада одговорио: "Пустите ви, председниче, тог Фукујаму, то можда важи за Америку, овде историја ради пуном паром".

Професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и историчар Милош Ковић рекао је за РТС да се сећа када се Фукујамина књига појавила и да се као студент историје чудио како неко може тако нешто бесмислено да тврди – да је сада крај историје зато што је његова земља победила у такозваном Хладном рату.

"У историји, велика сила, која у том тренутку тријумфује и жели да увери друге да је то крај историје, а као што знамо, никад није крај. То је упозорење за силнике, то су биле САД те 1992. и то је утеха за слабије, који морају да разумеју да ништа није крај, ни ово што сада живимо није крај", навео је Ковић.

Истакао је да је Фукујами одговорио Семјуел Хантингтон који је био инспирисан ратом у Босни и Херцеговини.

"На основу тога је тврдио да никако није крај цивилизације. Уочио је да су муслимане подржале муслиманске земље, римокатолике западне земље, православне Русија, бар се њему тако чинило да је Русија тада подржала. Русија јесте подржала на свој начин", навео је Ковић који је и гостујући професор Униврезитета у Источном Сарајеву.

На питање да ли је Дејтонски споразум био најбоље решење, професор Ковић је подсетио на Овен-Столтенбергов план којим су, како је рекао, Срби такође могли да добију велики део БиХ, а у којем би Сарајево било посебан дистрикт.

"Тај Дејтонски споразум је био изнуђен. Он је био последица једног низа пораза, бар смо ми то тако видели. Пораза у Крајини, пада Републике Српске Крајине, затим јуриша хрватских и муслиманских снага на Босанску Крајину, стигли су близу Бањалуке. Услови у којима је дошло до тог мировног споразума нису били особито блистави за нас. Не памтим то време као нешто што је особито добро, али бољи је од Кутиљеровог плана", навео је Милош Ковић.

Професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Димитрије Ћеранић рекао је да се, пошто је у време потписивања Дејтонског споразума био дете, сећа радости због завршетка рата и повратка оца који је провео четири године у рату.

"Памтим то вече или сутра вече речи које смо видјели на телевизији. Тадашњи предсједник Србије Слободан Милошевић излази пред телевизију и каже: Браћо Срби, срећна вам држава Република Српска. И она заиста јесте, по Дејтонском споразуму имала елементе државности. Може бити највеће какви су замисливи и који су икада постојали било где на свијету за једну, условно речено, федералну јединицу унутар једне сложене државе", навео је професор Ћеранић.

"Оно што је добијено Дејтонским споразумом је плод наше борбе"

Додао је да то што је Република Српска добила Дејтоном није могло ни да се сања између 1992. и 1995. године, јер је то била само једна степеница ниже од потпуне независности.

"Оно што је добијено Дејтонским споразумом је плод наше борбе, рекао бих. Неко је давно, много мудрији од мене, рекао да ће се Руси спасити молитвом, Грци богословљем, а Срби страдањем. Ја сам сигуран да смо ми добили награду за четворогодишње страдање. Уосталом, све је у симболу, а случајности нема, само несазнат узрок", навео је Ћеранић.

Подсетио је да је Република Српска настала 9. јануара, на дан Светог првомученика Стефана, а да је седница скупштине на којој је изгласана декларација о независности завршена молитвом.

Професор Ћеранић је оценио да се Дејтонски споразум често чита погрешно и да је написан на два начина – један да се чита тако да се иде ка унитарном решењу, а други, који није искоришћен, могао је да води до независности Републике Српске.

"Кренуло се овим првим путем, али богами, морам да примјетим како су странци запињали да то ураде и имали су саучеснике у нашим домаћим посланицима, односно, члановима Парламентарне скупштине и делегатима у Дому народа и члановима Представничког дома који су дизали руке за наметнуте законе. Високи такозвани представници су, чини ми се, наметнули 166 закона у вријеме од 1995. наовамо и донијели неких скоро 900 одлука. Вјерујте, добар дио тих закона су српски посланици дигли руку", истакао је професор Ћеранић.

Навео је и да је БиХ добила кривични закон тако што га је наметнуо високи представник, а свуда у свету се каже да би тако озбиљан закон требало да донесе представничко тело.

Емисију "Око" о 30 година Дејтонског споразума у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.