Слово и дух Дејтона - три деценије од споразума о миру у БиХ

Прошле су три деценије од Дејтонског мировног споразума, документа који је окончао рат у Босни и Херцеговини. Постигнут после три недеље преговора у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон 21. новембра 1995. године, Дејтон је угасио оружје – али није угасио политичке сукобе. И даље је темељ мира, али и најспорнија тачка политичког живота у Босни и Херцеговини.

Савременици преговора сведоче да је мир постигнут тек након драматичних ноћних расправа, жестоких притисака и болних уступака.

"Мом народу поручујем – ово можда није праведан мир, али је праведнији од наставка рата", рекао је тада Алија Изетбеговић прихватајући арбитражу за Брчко.

Да је делегацијама преостао минимални маневарски простор, сведочи и један од учесника преговора, хрватски представник Мате Гранић.

"Када сам видео мапу разграничења, рекао сам: нема шансе да то прихватимо. На крају је нађено паметније решење", навео је Гранић, описујући последњу ноћ у Дејтону.

Иако је споразум зауставио рат, кључне теме – од Сарајева до Брчког – решаване су уз посредовање САД, често без консензуса све три стране.

"Ако не прихватите овај предлог, мирни преговори стају – ми се повлачимо", пренео је један од учесника речи америчког главног преговарача Ричарда Холбрука.

Тридесет година касније, политичке расправе у БиХ врте се око истих питања: надлежности, уставног уређења и улоге високог представника. Саговорници се слажу да је највећи извор конфликта управо одступање од изворног Дејтона.

"Дејтон је срушен. Не можете узимати из њега шта вам одговара. Он мора бити поштован у целини", поручује Радомир Лукић један од правних стручњака Републике Српске, подсећајући да је од 2000. године, одлукама високих представника "ентитетима одузето више десетина надлежности".

Посебне контроверзе изазива улога високог представника у БиХ.

"Бонска овлашћења нико није дао – она де јуре не постоје. Примењују се силом, а не правом", наводи, указујући да је чак и оснивање Суда БиХ изведено мимо уставних процедура.

У оцењивању актуелних сукоба око надлежности, саговорници поручују да спор о Дејтону није само правно, већ и политичко питање.

"Све што је рађено након 2000. ишло је ка централизацији. Сваки покушај повратка на изворни Дејтон дочекује се као претња", наводи Лукић.

Иако је Дејтон одавно зауставио рат, питање је да ли је поставио темеље трајног мира. Док међународни посредници истичу да је време за "функционалнију БиХ", представници српског и дела хрватског корпуса поручују да је суштина Дејтона – равноправност конститутивних народа – трајно нарушена.

Пре три деценије, Ричард Холбрук је после потписивања рекао: "Сви су дали болне уступке. Само тако је било могуће доћи до мира".

Данас, међутим, изгледа да се спор не води о томе шта је Дејтон решио, већ о томе шта је у последњих 30 година промењено.