Расправа о изборним законима - Вујић: Препорука ОДИХР да обука буде обавезна, опозиција оштро о бирачким списковима

Након дуге полемике, одређена је једночасовна пауза у раду парламента, после чега ће расправа о изменама сета изборних закона бити настављена. Наставак седнице очекује се око 15 часова.

У току расправе поново је покренуто питање бирачких спискова, а министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић одбацила је тврдње опозиционих посланика да Комисији за ревизију бирачког списка није доступан комплетан увид у Јединствени бирачки списак, а комисију позвала да провери наводе о стогодишњацима у бирачком списку.

Одговарајући посланику Србија центра Слободану Петровићу, Снежана Пауновић је рекла да је ЈБС доступан свима и да сви могу да га виде, из неколико апликација чак и грађанима Републике Србије, а да се не говори о комисији.

Министарка је рекла да на свима остаје задатак да се изборни систем унапреди упркос, како је рекла, површним гледањима и на Јединствени бирачки списак и на изборне услове.

"Ја сам само пробала да објасним грађанима Србије да у недостатку конкретне идеје која треба да унапреди изборни систем у Србији, ви се бавите паушалним оценама, притом тврдећи да су подаци до којих сте опет дошли, како год да сте дошли, бескрајно важни", рекла је Пауновић одговарајући и на тврдње Петровића да је дошао до података да се у евиденцији РФЗО налазе људи са више од 100 година, као и бебе, и питао да ли се те особе налазе на бирачком списку.

Министарка је додала да није тачно да им нико није одговорио на питање да ли су ти људи уписани у бирачки списак. Позвала је Комисију за ревизију бирачког списка да провере наводе о стогодишњацима који се наводно налазе на бирачком списку и оптужила Петровића да стиче популарност наводима о стогодишњацима који гласају на изборима у Србије.

Петровић је одговорио да, ако је оно што он тврди нетачно, зашто се нико из РФЗО није огласио и рекао да ти подаци нису тачни. Затражио је и да се брише члан седам из предложеног закона којима се захтева да потврда о завршеној обуци чланова и заменика чланова бирачких одбора буде услов да би се неко уопште нашао у бирачком одбору.

"А ви ћете те обуке спроводити, а пошто ћете их ви спроводити, онда је јасно да ћете тамо где сматрате да треба склањати и елиминисати чланове бирачких одбора испред опозиције", тврдио је Петровић.

Посланици власти и опозиције у Скупштини Србије изнели су различите ставове о изменама Закона о избору народних посланика, које се односе на ново решење о томе да бирач својим потписом може да подржи више изборних листа.

Посланичке групе Зелено-леви фронт, Не давимо Београд и Србија центар предложиле су амандманом да се та одредба брише, тврдећи да се њом омогућава стварање фантомских листа, док су посланици власти навели да је то била једна од препорука ОДИХР-а, а на чему је опозиција инсистирала.

Шеф посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане Миленко Јованов рекао је да је тај предлог измене закона изричит захтев ОДИХР-а.

"Изричит захтев ОДИХР-а који смо ми годинама покушавали да не спроведемо зато што смо сматрали да је лош за наш изборни систем, али онда су исти они одлазили, обијали прагове по Бечу, Берлину, Стразбуру и где су већ хтели да их приме, и жалили се како ми не спроводимо препоруке ОДИХР-а. Е, па сад спроводимо све", рекао је Јованов.

Додао је да би ОДИХР вероватно одустао од те препоруке да су сви заједно и јединствено послали поруку из Србије да је то лоше решење за наш изборни систем.

"Како је ОДИХР дошао до тога, то је још интересантније. Па тако што су они одлазили опет тамо, жалили се на то како је овде страшна ситуација и да нико не сме никоме да потпише излазак на изборе осим владајућих странака. А онда је ОДИХР рекао: 'Па добро, ако је већ та страшна диктатура тако, да ми омогућимо плурализам опозицији, па тих истих 10.000 који потпише једном нек потписује свима у опозицији, па да све опозиционе странке могу да изађу'. Тако смо ми дошли до овог предлога решења", објаснио је Јованов.

Посланик Србија центра Слободан Петровић рекао је да је тај амандман предложен зато што је у претходном периоду постојала пракса да је владајућа коалиција, како тврди, тако стварала фантомске листе фалсификујући потписе бирача, а да сада хоће да легализује могућност да чланови СНС могу да подрже неограничен број изборних листа.

Посланик посланичке групе Здрава Србија - Покрет социјалиста Ђорђе Комленски замолио је предлагача да размисли и да у дану за гласање изгласају тај амандман и обришу тај члан закона.

"Јер ово храбрење и пребацивање лоптице тамо где јој није место, а то је да је ово интерес владајуће коалиције, а не опозиционих странака, је крајње безобразан и малициоза… Дајте да испунимо колегама жељу, па ћемо после избора следећих вероватно слушати како нису били способни, како су спречени, да не могу да скупе довољан број потписа", рекао је Комленски.

Посланик "Ми глас из народа" Бранко Павловић рекао је да та странка није гласала да подржи ту ОДИХР препоруку, јер је, како је рекао, та одредба, врло лоша за наш изборни процес.

Павловић је рекао да ће та одредба омугућити огроман број листа које имају право на медијско представљање, што ће учинити немогућим за јавни сервис да одреди адекватно време, биће заглушујуће за грађане и створиће додатну конфузију.

Скупштинску расправу о амандманима на измене Закона о изборима народних посланика обележила је дискусија посланика власти и опозиције о обукама које би требало да прођу чланови бирачких одбора и општинских и градских изборних комисија. Такође, у оквиру расправе посланици су полемисали и о случају пуцњаве на Сењаку, на шта је више пута реаговала председница Скупштине Србије Ана Брнабић позивајући их да се придржавају дневног реда.

Предлагач законских измена, посланик СНС Мирослав Петрашиновић, рекао је да је предложеним изменама Закона о избору народних посланика јасно дефинисано ко треба да одржи обуку и ко спроводи обуку.

"Јасно је дефинисано овим предлогом Закона о избору народних посланика да ће обуку спроводити РИК и да ће РИК подзаконским актом одредити начин и време спровођења обуке", рекао је Петрашиновић.

Према његовим речима, РИК има 1.500 тренера који ће у складу са оним како РИК буде прописао спроводити обуку.

"Овим предлогом закона дефинисано је да од момента ступања на снагу овог закона РИК има временски оквир од три месеца да припреми начин спровођења обука. Везано за чланове градских и општинских изборних комисија, они који су именовани пре ступања на снагу овог закона имају рок од шест месеци да прођу обуку и стекну сертификат, односно потврду о успешно завршеној обуци, а они који буду именовани након ступања на снагу овог закона имају рок од три месеца да похађају обуку и стекну сертификат о обуци", објаснио је Петрашиновић.

Посланик Ахмедин Шкријељ из СДА Санџака у оквиру расправе о амандманима на измене Закона о избору народних посланика рекао је да збуњује одредба о томе да РИК организује и спроводи обуке за рад у локалним изборним комисијама и бирачким одборима, а онда се каже да и локалне изборне комисије учествују у планирању и спровођењу обука, а они сами морају да прођу ту обуку.

Додао је да је потребно објаснити како неко ко сам треба да прође обуку, учествује у планирању обуке и тестова које сам треба да положи. Према његовим речима, те нејасноће доводе у питање адекватну контролу изборног процеса.

"Ове одредбе, односно обуке, потврде о завршеним обукама су један од основних предуслова за одржавање избора. Дакле, ако немамо људе који су прошли обуке и добили одговарајуће потврде или сертификате избори не могу да се одрже", рекао је Шкријељ. Такође, напоменуо је да се у предложеним законским решењима не наводи где ће се спроводити обуке.

"Хоће ли људи из Новог Пазара, Тутина, Сјенице, Пријепоља да те обуке пролазе у својим локалним срединама или ће да долазе у Београд, Крагујевац, Краљево или не знам где већ", упитао је Шкријељ.

Посланица Наталија Стевановић из Зелено-левог фронта изразила је сумњу да ће обуке које је предвиђено да спроводи РИК бити адекватне, тврдећи и да се сетом законских решења не спречава "крађа избора", јер, како је рекла, не верује да ће законима моћи да се склоне "фантомски бирачи" из бирачког списка.

Посланик Роберт Козма из Зелено-левог фронта оценио је да у предложеним законским решењима није јасно прецизирано шта је садржина обуке за представнике у бирачким одборима, као ни ко обуке треба да спроводи и на који начин.

"Да ли ће сви да иду у Београд или ће се одржавати у неким градовима по регионима и тако даље. Чини ми се да у Србији постоје преча посла и важнији проблеми од тога шта ће бити садржина обука људи који ће бити у бирачким одборима и у локалним изборним комисијама", навео је Козма.

Такође, сматра да се сетом изборних закона не одговара суштински на препоруке ОДИХР-а, већ да су измене сачињене тако да, како тврди, омогућавају малверзације у оквиру изборног процеса.

Шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов одговорио је посланицима опозиције на тврдње да власт штити криминалце да је случај пуцњаве у ресторању на Сењаку због чега је ухапшено више припадника МУП-а доказ да у Србији нема заштићених. Истакао је да ће се даљим током истраге и утврђивањем одговорних бавити надлежни органи.

"Ми смо показали да заштићених нема, јер за разлику од оних времена када су убијани, исто тако начелник Београдске полиције Бошко Буха, усред бела дана. И нико није ни хапшен ни одговарао, нити је ко подносио оставку, нити је ко тражио оставке. Да су највиши полицијски функционери учествовали и организовали убиство премијера ове земље, нико није поднео оставку, нико ни на шта није позивао", указао је Јованов.

Скупштина Србије прихватила је амандмане које је предложио народни посланик НПС Урош Ђокић да је проглашена листа дужна да предложи члана изборне комисије који је прошао обуку коју спроводи РИК.

Такође, прихваћен је и амандман НПС Иване Роквић која је рекла да њена посланичка група тражи да се у закон дода да је предлагач дужан да предложи лице које има важећу потврду о успешно завршеној обуци за рад у локалној изборној комисији.

Посланик Странке слободе и правде Душан Никезић рекао је да је изузетно важно питање у вези реформе изборног система рад Комисије за ревизију бирачког списка, тврдећи да њима није омогућен увид у бирачки списак.

"Члановима Комисије није омогућен увид у базе података, већ само у појединачна имена и адресе, и то само у тренутно стање, а не и у промену", тврди Никезић.

Тврдио је и да чланови комисије не могу да упореде базу преминулих са базом бирача наводећи да је укупан број бирача у Србији 6,4 милиона, а да, према попису има 5,4 милиона пунолетних грађана, као и да постоје многе грешке у бирачком списку.

На тврдње да власт усваја пет од 25 препорука ОДИХР-а и да опструише ревизију бирачког списка, као и рад Уставног суда, формирање РЕМ-а и рад Скупштине одговорио му је шеф посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Миленко Јованов који је цитирао једног члана Комисије за ревизију бирачког списка који је рекао да "свакодневно откривају нове неправилности и фантоме убачене само да би напредњаци сачували своје фотеље и привилегије".

"Ако је тачно да немају приступ, како открива неправилности и фантоме? Ако није тачно да немају приступ, зашто онда народни посланик овде обмањује јавност? Дакле, не може бити и једно и друго", рекао је Јованов.

На тврдње Никезића да је власт омогућила мафији да купује разне некретнине, Јованов је рекао да је то било за време бивше власти када је, како је рекао, мафијаш Дарко Шарић куповао на десетине пољопривредних комбината по Војводини, хотеле по Новом Саду, фирме по Србији.

На тврдње Никезића да су у Пионирском парку криминалци, Јованов је одговорио да ти криминалци никога нису убили ни у кога нису пуцали, већ да је пуцано у човека који је био у парку, као и да су паљени шатори због чега су се неки у сали Скупштине Србије радовали.

Посланик Зелено-левог фронта Роберт Козма рекао је да предложене измене неће донети никакве промене, јер је владајућа коалиција, како је рекао, од 25 препорука ОДИХР-а одлучила да уважи само неке.

Козма је тврдио да власт избегава да се бави кључним стварима као што су бирачки списак, злоупотреба државних ресурса и како је рекао, функционерска кампања, притисак и уцена на бираче.

Истакао да је власт одлучила да спроведе препоруку ОДИХР-а која говори о томе да је потребно да се обучавају људи који ће бити у бирачким одборима и у локалним изборним комисијама и да је то добро, али је питање спровођења.

"Секретаријат Републичке изборне комисије, нити има довољно капацитета, нити оно што би требало да буде садржина тих обука није оно што је надлежност РИК-а", рекао је Козма.

Изјавио је и да је "јавна тајна да Шарић гради хотеле по Врању", а посланик групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Драган Николић, који је из Врања, истакао је да Шарић никада никада није градио, не гради, нити ће градити у Врању, за разлику, како је рекао, "од Војводине када је на власти био Бојан Пајтић".

Николић је оценио и да је добро што су предложене измене и допуне закона да чланови бирачких одбора, "поготово чланови из опозиције, прођу обуку".

"Да им се објасни како се на бирачком месту врши гласање, да је немогуће да један гласач у том дану гласа на два бирачка места зато што постоји спреј, зато што постоји она лампа с којом се одмах када бирач уђе на гласачко место проверава да ли је спреј којим је напрскан већ то учињено на неком другом бирачком месту, да се не би дешавало да њихови људи изазивају нереде и немире и врше притисак пред бирачким местом", рекао је Николић.

Како је рекао, све то морају да науче људи из опозиције, како не би опет потписали све записнике и кукали како су избори покрадени као 2023.

Посланици расправљају о томе да ли ће предложене измене сета закона допринети побољшању изборних услова при чему су посланици власти оценили да се њима испуњавају препоруке ОДИХР-а, за разлику од опозиције која је тврдила да су у питању само козметичке промене.

Министар правде Ненад Вујић објаснио је на седници да обуке за чланове бирачких одбора и изборних комисија нису ништа ново, да су оне постојале и раније, а да је сада само прихваћена препорука ОДИХР-а да оне морају да буду обавезне.

Вујић је нагласио да оне морају да буду спровдене на адекватан и квалитетан начин.

"Зато је и постављено да се један део чланова мора обучити до 1. јануара 2027. године, а већи део 1. јануара 2028. године. Што се тиче искустава Републике Србије, ове обуке нису нешто што је непознато. И до сада смо имали обуке, само што је на овај начин регулисано законом да су оне обавезне. До сада нису биле", рекао је Вујић.

Истакао је да се кроз те обуке уводи систематизован приступ обукама.

"Оно што је препорука ОДИХР-а, ОЕБС-а, Венецијанске комисије, а то је да се иде ка професионализацији људи који учествују у бирачким одборима. То је једна од главних тежњи свих ових организација, јер зато и Венецијанска комисија у својим општим стандардним правилима везаним за изборе говори да чланови морају проћи обуку која је стандардизована. Ово јесте корак ка стандардизацији обука, што је неопходно", истакао је министар.

Додао је да Србија већ има дуги низ година обуке које су спровођене у сарадњи са ОЕБС-ом, са Међународном организацијом за изборе и изборне системе и да то искуство постоји, као и искуство када су у питању приручници и други материјали за обуку.

"Са увођењем ових обавезних обука прави се још један корак унапред, а то је да то све буде стандардизовано, јасније и да се онда приступа томе на један систематизовани начин. Рокови који су остављени за припрему су рокови који су довољни да би се то све урадило на прави начин, а не да то буде само нешто што је формално", навео је Вујић.

Истакао је да је основни циљ да се избегну грешке које се јављају на појединим бирачким местима и да би лица која раде изборе могла да буду много сигурнија и спремнија за посао који их чека у тог једног дана.

"А знамо да све те грешке онда повлаче друге проблеме. И на овај начин, врло је смислена и препорука која не важи само за Србију, него то и јесте генерални став и Савета Европе и ОЕБС-а, ОДИХР-а и Венецијанске комисије о једној стандардизацији и професионализацији обука и обавезних обука", рекао је Вујић.

Након постављања посланичких питања, посланици су прешли на расправу о амандманима на измене Закона о избору народних посланика.

Посланичка питања којима је почео данашњи рад парламента односила су се, између осталог, на трансплантацију огана, положај особа са инвалидитетом, као и на случај убиства на Сењаку.

Посланик Народног покрета Србије Мирослав Алексић упитао је председницу Скупштине Србије Ану Брнабић да ли ће иницирати сазивање Одбора за унутрашње послове и одбрану по захтеву пет чланова Одбора из реда опозиције, који је јуче упућен у процедуру, поводом случаја пуцњаве у ресторану на Сењаку.

Брнабић је истакла да она није надлежна да заказује седнице тог одбора, али да нема ништа против да се она сазове.

"Што се мене тиче, одмах нека се сазове седница Одбора. Дакле, као и увек до сада, кад год сте тражили, добили сте", навела је Брнабић.

Посланик Србија центра Петар Бошковић питао је министра унутрашњих послова Ивицу Дачића да ли осећа политичку одговорност и да ли грађанима Србије дугује оставку због убиства у ресторану на Сењаку, којем је, како се сумња, присуствовао бивши шеф београдске полиције Веселин Милић.

Бошковић је питао Дачића да ли је добио информације о наводним везама Милића са припадницима организованих криминалних група, као и ко је имао приступ видео снимцима са надзорних камера у ресторану, а питао је и о ангажовању припадника Војске Србије у акцији проналажења тела жртве.

И посланик “Ми снага народа - др Бранимир Несторовић“ Слободан Илић такође је питао зашто Дачић није поднео оставку и зашто се није огласио поводом тог случаја, наводећи да је Милић постављен за шефа београдске полиције током његовог мандата.

Он је помињао и начин на који је Милић "раскошно" живео, а питао је и зашто се Служба унутрашње контроле МУП-а није огласила, те како је могуће да БИА нема информације о контактима припадника полиције са криминалним клановима.

Посланик Српске напредне странке Марко Атлагић питао је надлежно Јавно тужилаштво када ће подићи оптужницу против Драгана Ђиласа због, како је рекао, "учесталих, невиђених, бруталних, злонамерних и неистинитих напада Ђиласа на председника Србије Александра Вучића у сврху демонизације његове личности с крајњим циљем да га вероватно физички уклони из политичког и јавног живота Републике Србије".

Посланица Странке слободе и правде Јелена Милошевић поменула је да су пре неколико дана из затвора у Прокупљу, кроз рупу на плафону, побегла два затвореника за којима се још увек трага и питала како је до тог пропуста дошло.

Посланица Савеза војвођанских Мађара Умеше Ури питала је да ли Министарство здравља планира доношење додатних подзаконских аката који би још јасније дефинисали континуиране кампање информисања јавности уз већ постојеће напоре у промоцији трансплантације органа.

Она је истакла да је нови нацрт Закона о трансплантацији органа, који још није у процедури, веома важан корак напред и да препознаје напоре Министарства здравља у унапређењу тог изузетно осетљивог и значајног система.

Ури је констатовала да је добро што нови нацрт закона иде у правцу веће правне сигурности грађана, јаснијег дефинисања процедура, транспарентнијег система евиденције и додатног јачања поверења јавности у систем трансплантације.

Посланица Ирена Живковћ из посланичке групе Радничка партија-Руска странка-Уједињена сељачка странка поставила је питање које се тиче Министарства за рад, борачка и социјална питања.

Навела је да се пре 11 месеци обратила Народној скупштини и тражила аутентично тумачење Закона против дискриминације особа са инвалидитетом, али да га до данас није добила.

"Када ће коначно да дође до измене правилника, где би и деца и она старија и од 18 година и млађа са интелектуалним инвалидитетом, нарочито са аутизмом, добила право на персоналну асистенцију. После 18. године они су невидљиви у друштву, измена правилника је хитна и морала би да иде заједно уз Закон о родитељима-неговатељима", навела је Живковић.

Народни посланик Партије за демократско деловање (ПДД) Шаип Камбери упитао да ли постоји одлука Владе Републике Србије, Народне банке Србије, Министарства финансија или било ког другог државног органа којим се ограничава, забрањује или блокира реализација донације које Национални савет Албанаца добија из буџета институција у Приштини, преко комерцијалних банака у Централној Србији.

Камбери је тражио, уколико таква одлука постоји, образложење који државни орган је донео такву одлуку и да ли се наведене мере односе искључиво на Национални савет Албанаца или на друге националне савете националних мањина у Србији.

У Скупштини Србије настављена је седница редовног пролећног заседања на којој се разматрају амандмани на измене сета изборних закона. Седница, којом председава председница Скупштине Србије Ана Брнабић почела је нешто после 10 часова, а њој присуствује 127 народних посланика.

Као и сваког уторка и четвртка, на почетку седнице посланици постављају питања извршној власти.

Посланици ће затим наставити расправу по амандманима на измене и допуне Закона о избору народних посланика.

(Танјуг)